Iranske vlasti uhapsile su četiri osobe, među kojima su tri poznata reformistička političara — Azar Mansouri, Mohsen Aminzadeh i Ebrahim Asgharzadeh — pod optužbama da su tokom januarskih protesta radili "u korist" SAD i Izraela i pokušali da naruše društveni poredak. Vlada navodi 3.117 poginulih tokom nemira, dok HRANA verifikuje 6.854 smrti i istražuje dodatne slučajeve, što ukazuje na velike razlike u procenama. Hapšenja se dešavaju u kontekstu pojačanih regionalnih tenzija i paralelnih diplomatskih napora između Irana i SAD.
Iran Uhapšio Istaknute Reformističke Političare, Optužbe Za Veze Sa SAD I Izraelom
People walk next to a mural with a picture of Iranian Supreme Leader, Ayatollah Ali Khamenei, on a street in Tehran, Iran, February 7, 2026 [Majid Asgaripour/WANA via Reuters]
Iranske vlasti uhapsile su četiri osobe pod optužbom da su tokom januarskih antigovernih protesta delovale „u korist“ Izraela i Sjedinjenih Država i da su pokušale da naruše politički i društveni poredak zemlje, prema zvaničnim izvorima.
Među privedenima, koje su u nedelju uhapsili iranski bezbednosni organi, nalaze se tri istaknuta reformistička političara: Azar Mansouri, koja predvodi Reformistički front Irana, bivši diplomata Mohsen Aminzadeh i bivši poslanik Ebrahim Asgharzadeh. Četvrta privedena osoba nije javno imenovana.
Prema izveštaju državne agencije Mizan, iransko pravosuđe optužuje osumnjičene za „organizovanje i vođenje obimnih aktivnosti usmerenih na narušavanje političke i društvene situacije“ u trenutku kada je, kako se navodi, Iran bio izložen vojnim pretnjama iz regiona i od strane SAD. Agencija takođe navodi da su osumnjičeni pokušavali da „opravdaju postupke terorističkih plaćenika na ulicama“.
Reformistički front potvrdio je hapšenje Mansouri u saopštenju na platformi X i naveo da je ona privedena "sa praga svog doma" po sudskom nalogu od strane obaveštajnih snaga Iranske revolucionarne garde (IRGC). IRGC je, kako se navodi, izdao i pozive drugim istaknutim članovima pokreta.
Kontext i rasprostranjeni gubici
Hapšenja usledila su u atmosferi snažnog javnog besa zbog velikog broja žrtava tokom januarskih protesta. Vlada je saopštila da je tokom nemira poginulo 3.117 ljudi, dok nevladina organizacija Human Rights Activists News Agency (HRANA) tvrdi da je verifikovala 6.854 smrtna slučaja i da istražuje još 11.280 prijavljenih slučajeva. Tokom protesta su takođe privedeni i hiljade drugih demonstranata.
Al Jazeerina izveštača iz Teherana, Tohid Asadi, naveo je da se privedeni suočavaju sa „ozbiljnim optužbama“ i podsetio da Aminzadeh i Asgharzadeh imaju dugu istoriju političkog aktivizma i ranijih pritvaranja. Asgharzadeh je, prema izveštajima, bio uključen i u događaje iz 1979. godine koji su imali veliku simboliku u iranskoj politici.
Regionalne tenzije i diplomatija
Neprijateljstva i optužbe dodatno su zaoštrile odnose između Irana i Zapada. U saopštenjima iranskih zvaničnika pominju se pretnje iz inostranstva, dok su paralelno vođeni diplomatski napori za smanjenje tenzija: izveštava se o indirektnim razgovorima između Irana i SAD u Omanu, koje je predsednik Masoud Pezeshkian ocenio kao "korak napred" i izrazio podršku nastavku dijaloga.
„Iako smo pripremljeni, iskreno nemamo želju da vidimo izbijanje regionalnog rata“, rekao je general-major Abdolrahim Mousavi, upozoravajući da bi eventualni sukob imao široke posledice po region.
Optužbe protiv pritvorenih i dalje su predmet istrage. Mnogi nezavisni posmatrači i međunarodne organizacije pozivaju na transparentnost, nezavisno ispitivanje smrti tokom nemira i poštovanje pravila postupanja prema pritvorenima.
Pomozite nam da budemo bolji.
