Weizmann Institute of Science i sonda Juno objavili su ažurirane dimenzije Jupitera: ekvatorijalni radijus 71.488 km, polarni 66.842 km — oko 4 km manje na ekvatoru i 12 km manje na polovima nego ranije procene. Juno je koristio DSN i radio-science merenja (Dopler, vreme prolaska i Shapiroovo kašnjenje) da mapira gravitaciono polje i tako izvede precizna izračunavanja. Rezultat poboljšava razumevanje unutrašnje strukture i atmosferskih procesa na Jupiteru.
Zašto su nova, preciznija merenja Jupitera važna za razumevanje planete
This illustration shows the difference between Jupiter's older and newer measurements. (Credit: Weizmann Institute of Science)
Astronomi sa Weizmann Institute of Science prošle su nedelje objavili nova, preciznija merenja dimenzija i oblika Jupitera. Prema tim podacima, ekvatorijalni radijus iznosi 71.488 km, dok je polarni radijus 66.842 km — što planetu čini približno 4 km manjom na ekvatoru i oko 12 km manjom u pravcu polova u odnosu na ranije procene. Merenja je obavila svemirska sonda Juno koja i dalje kruži oko Jupitera.
Zašto i male korekcije znače mnogo
Naizgled sitne razlike u kilometrima imaju veliku naučnu vrednost: pomažu u boljem određivanju unutrašnje strukture i rotacije Jupitera, poboljšavaju modele raspodele mase i služe kao provera podataka o sastavu i dinamici atmosfere. Tačniji radijusi utiču na procene gustine, oblika gravitacionog polja i procesa duboko u gasnom džinu.
great red spot jupiter
„Udžbenici će morati da se ažuriraju,“ rekao je Yohai Kaspi iz Weizmann Instituta.
Zašto je teško izmeriti planetu sa Zemlje
Zemaljski teleskopi, pa i Habl, posmatraju Jupiter sa velike udaljenosti i zbog atmosfere planete ivice diska izgledaju nejasno — što otežava ultra-precizna merenja. Sa prosečnih 40 luk-sekundi prividne širine, Habl bi imao oko 800 rezolucionih elemenata preko diska Jupitera, što je dovoljno za detaljne fotografije, ali ograničava preciznost određivanja radijusa na nivou od nekoliko kilometara. Za metričku preciznost potrebna su bliska merenja iz orbite.
Kako je Juno izmerio dimenzije
Juno koristi sistem poznat kao radio-science: komunikacija sa Zemljom preko Deep Space Network (DSN) omogućava praćenje vremena prolaska, Doplerovih pomaka i sitnih kašnjenja signala. Analizom tih parametara naučnici mapiraju gravitaciono polje Jupitera — promena brzine i putanje sonde pod uticajem gravitacije otkriva raspodelu mase unutar planete. Prethodne misije poput Voyager i Pioneer pružile su samo nekoliko (oko šest) sličnih očitavanja; Juno je doprineo sa nekoliko desetina preciznih merenja, značajno poboljšavši detalje.
Juno orbiter around Jupiter
Dodatan izvor preciznosti bio je trenutak kada je Juno, iz perspektive Zemlje, prošla iza Jupitera (zvezdano zaklanjanje). Radio-signal se tada blago iskrivio i usporio zbog snažnog gravitacionog polja (efekat poznat i kao Shapiroovo kašnjenje), što je omogućilo još precizniji proračun jačine gravitacije i geometrije planete.
Šta ovo znači za astronomiju
Nova merenja potvrđuju da su i naizgled osnovne stvari — kao što su veličina i oblik našeg najvećeg planeta — predmet stalnog preispitivanja kako se poboljšavaju merenja i metode. Jasnija slika Jupitera pomaže u izgradnji boljih modela planetarne formacije, dinamike unutrašnjosti i interpretacije podataka o drugim planetama, uključujući egzoplanete.
Dok naučnici razvijaju napredne metode za otkrivanje egzoplaneta i proučavanje ekstremnih objekata poput crnih rupa, podaci Junove misije podsećaju da i najbliži i najveći objekti u našem Sunčevom sistemu i dalje kriju važne informacije koje tek treba potpuno otkriti.
Pomozite nam da budemo bolji.
