Sažetak: Iran je javno izrazio spremnost da razmotri razblaživanje uranijuma obogaćenog na 60% ako budu ukinute sankcije, ali nije precizirao koji sankcioni režim očekuje da bude povučen. Pregovori se vode posredovanjem Omana, dok SAD održavaju vojnu prisutnost u regionu. Analitičari vide mogućnost dogovora, ali i dalje upozoravaju na visok rizik od konflikta zbog nepovjerenja i pritiska.
Iran Predlaže Razblaživanje Uranijuma Obogaćenog Na 60% U Zamenu Za Ukidanje Sankcija
Iranian President Masoud Pezeshkian visits the Iranian Atomic Energy Organisation in Tehran, Iran [File: Handout/Iranian Atomic Organisation via WANA and Reuters]
Šef iranske organizacije za atomsku energiju, Mohammad Eslami, izjavio je da je Teheran spreman da razmotri razblaživanje uranijuma obogaćenog na 60 odsto ukoliko Sjedinjene Države ili međunarodna zajednica ukinu sankcije, pokazujući time moguću fleksibilnost u pregovorima oko jednog od ključnih sporne tačke.
Eslami je novinarima u ponedeljak rekao da bi odluka o razblaživanju zavisila od „da li će sve sankcije biti ukinute zauzvrat“, ali nije precizirao da li pod time misli na sve međunarodne sankcije ili samo one koje nameće SAD, prenosi iranska državna agencija IRNA.
Razblaživanje znači mešanje visoko obogaćenog uranijuma sa odgovarajućim materijalom kako bi se smanjio procenat obogaćenja. Prema podacima UN-ove nuklearne agencije (IAEA), Iran je jedina država bez nuklearnog oružja koja javno obogaćuje uranijum do oko 60%.
Američki predsednik Donald Trump je više puta zahtevao potpuni prekid iranskog obogaćivanja — zahtev koji Teheran ocenjuje kao neprihvatljiv i znatno stroži od uslova iz 2015. godine. Iran pak ističe da ima pravo na civilni nuklearni program prema Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja (NPT).
Eslamijeve izjave usledile su neposredno pre odlaska Alija Larijanija, šefa Vrhovnog nacionalnog bezbednosnog saveta Irana, u Oman, koji posreduje u razgovorima između Teherana i Vašingtona. Al Jazeerina ekipa u Teheranu navodi da Larijani verovatno nosi poruke vezane za te pregovore.
Obe strane daju mešovite signale o napretku: iranski zvaničnici tvrde da pristupaju pregovorima ozbiljno i traže garancije za svoja nuklearna prava i ukidanje „nepravednih“ sankcija, dok Trump hvali napore, ali upozorava na „ozbiljne posledice“ ukoliko se ne postigne dogovor. SAD su dodatno održale vojnu prisutnost u regionu kao sredstvo pritiska.
Analitički ugao: Andreas Krieg sa King’s College London ocenjuje da postoji pomeranje ka mogućem dogovoru, ali i dalje naglašava visok rizik od eskalacije zbog vojne prisutnosti i dubokog međusobnog nepovjerenja.
U okolnostima koje karakterišu kombinacija diplomatskih razgovora, regionalne napetosti i vojne prisutnosti, ključ će biti da li strane uspeju da zamene trenutni strateški zamah konkretnim, verifikovanim i obostrano prihvatljivim koracima.
Pomozite nam da budemo bolji.
