Oko 100.000 Palestinaca izgubilo je dozvole za rad u Izraelu nakon 7. oktobra 2023., što je produbilo ekonomsku i humanitarnu krizu na Zapadnoj obali. Nezaposlenost se popeo na skoro 30%, a manje od 10.000 dozvola je vraćeno, prema Gisha organizaciji. Plate iz Izraela su 2022. unele oko 4 milijarde dolara u palestinsku ekonomiju, pa je gubitak prihoda teško pogodio porodice i javne finansije. Mnogi su prinuđeni na crno tržište, zaduživanje ili rizične prelaze preko barijere.
Produbljivanje krize na Zapadnoj obali: Oko 100.000 Palestinaca Ostalo Bez Radnih Dozvola
A Palestinian laborer who works inside a West Bank Israeli industrial zone maintains the garden at his house, in the West Bank city of Jericho, Saturday, Jan. 3, 2026. (AP Photo/Nasser Nasser)(ASSOCIATED PRESS)
TULKAREM, Zapadna obala — Hanadi Abu Zant nije uspela da plati kiriju skoro godinu dana otkako joj je oduzeta dozvola za rad u Izraelu. Kada je stanodavac pozove policiju, skriva se u džamiji. Njena priča odražava sudbinu mnogih koji su, zbog ukidanja dozvola posle 7. oktobra 2023., ostali bez stabilnih prihoda.
A Palestinian street vendor displays fruits and vegetables for sale in the West Bank city of Tulkarem Sunday, Jan. 18, 2026. (AP Photo/Nasser Nasser)(ASSOCIATED PRESS)
Rizik od ekonomskog kolapsa
Prema procenama, oko 100.000 Palestinaca izgubilo je dozvole za rad u Izraelu nakon napada Hamasa i početka rata u pojasu Gaze. Svetska banka je upozorila na opasnost od kolapsa ekonomije Zapadne obale, dok je nezaposlenost porasla na gotovo 30% (sa oko 12% pre rata), navodi Palestinski centralni biro za statistiku.
Palestinian laborer Shuhrat Barghouthi shows her empty fridge, saying that she struggles to buy food after Israel revoked work permits for Palestinians in the West Bank city of Tulkarem Sunday, Jan. 18, 2026. (AP Photo/Nasser Nasser)(ASSOCIATED PRESS)
Plate koje su radnici zarađivali u Izraelu uneli su oko 4 milijarde dolara u palestinsku ekonomiju u 2022. — što je bilo približno dve trećine budžeta Palestinske uprave te godine. Izraelske vlasti tvrde da dozvole izdaju prema bezbednosnim procenama i da Palestinci nemaju inherentno pravo na ulazak u Izrael.
Palestinian public transportation drivers play cards while they wait for passengers at the main bus station, in the West Bank city of Tulkarem Sunday, Jan. 18, 2026. (AP Photo/Nasser Nasser)(ASSOCIATED PRESS)
Liène priče o teškom preživljavanju
Hanadi je pre rata zarađivala oko 1.400 dolara mesečno u fabrici za pakovanje hrane i tim novcem izdržavala četvoro dece. Po ukidanju dozvole, preživljava prodajom peciva i odricanjem od osnovnih potreba. Drugi primeri pokazuju da su porodice prisiljene da prodaju imovinu, ulaze u velike dugove ili pokušavaju ilegalne prelaze u nadi da će naći rad.
An Israeli checkpoint between Israel and the West Bank near the West Bank village of Nilin, Monday, Jan. 19, 2026. (AP Photo/Nasser Nasser)(ASSOCIATED PRESS)
Neki pokušaji prelaska preko izraelske barijere su završili hapšenjem ili zatvorom; jedan muškarac je, prema ispovesti supruge, proveo pet meseci u zatvoru pokušavajući da pređe barijeru radi posla. Mnogi su ostali bez grejanja, hrane ili su im izbacili stvari na ulicu zbog neplaćene kirije.
Rad u naseljima i pooštrene bezbednosne mere
Pre rata oko 48.000 Palestinaca radilo je u izraelskim naseljima; više od 65% njih je zadržalo dozvole, prema Gisha organizaciji. Radnici koji i dalje rade u naseljima prijavljuju pojačane bezbednosne provere, kontrolu telefona i proizvoljna oduzimanja dozvola, dok poslodavci lakše otpuštaju radnike zbog povećane potražnje i ogorčenosti.
Izraelski poslodavci pokušavaju da zamene palestinsku radnu snagu stranim radnicima, ali taj model je skuplji i manje efikasan, navode neki investitori.
Posledice i političke implikacije
Ograničavanje pristupa tržištu rada pogoršava humanitarnu situaciju i povećava pritisak na palestinske institucije. Bez značajnije ekonomske integracije ili rešavanja bezbednosnih i političkih pitanja, eksperti upozoravaju da bi situacija mogla dovesti do dubljih socijalnih i bezbednosnih posledica.
„Alternativa radu u Izraelu je izgladnjivanje i očajanje,“ rekao je Asaf Adiv, direktor organizacije za prava palestinskih radnika.
Dok Izrael ističe bezbednosne razloge za ograničenja, građanske i međunarodne organizacije pozivaju na strože zaštitne mehanizme, transparentnost i rešenja koja bi ublažila humanitarnu krizu na Zapadnoj obali.
Pomozite nam da budemo bolji.
