Iranske vlasti su zatvorile desetine privatnih lokala u Teheranu nakon velikih protesta, a među privedenima je i vlasnik lanca kafića Mohammad Ali Saedinia čija je imovina zaplenjena. Vlada navodi 3.117 poginulih, dok nezavisni izveštaji i UN ukazuju na mnogo veće žrtve. Ekonomski pritisak raste — rial je blizu rekordnog pada, a promet u bazaru pao je oko 40%.
Iranske Vlasti Zatvaraju Desetine Privatnih Lokala Posle Protesta, Ekonomija Pod Sve Većim Pritiskom
People shop at the stores in the Tajrish Bazaar in Tehran on January 28, 2026 [AFP]
Teheran — Iranske vlasti zatvorile su tokom poslednjih nedelja desetine privatnih lokala u Teheranu, uključujući restorane, kafiće, pržionice kafe, galerije i poslastičarnice, u kontekstu masovnih protesta koji su počeli krajem decembra. Zatvaranja su sprovela policijske službe zadužene za javne prostore, a zvanična objašnjenja ostaju štura.
Zatvaranja i privođenja
Niti policija niti sudski organi detaljno nisu objasnili razloge za zatvaranja, ali su mnogi zatvoreni lokali prethodno učestvovali u štrajkovima ili su putem društvenih mreža iskazali podršku protestima. Na stranicama zatvorenih preduzeća pojavila su se obaveštenja da je sadržaj njihovih aktivnosti "u suprotnosti sa pravilima zemlje i nepoštovanje policijskih propisa".
Pritvor i zaplena imovine
Među privedenima je i 81-godišnji privatni preduzetnik Mohammad Ali Saedinia, čije su kompanije — lanac kafića i prehrambeni brendovi — zatvorene, a sudstvo je saopštilo da su mu zaplenjena sredstva radi nadoknade štete nastale tokom nemira. Agencija Fars, povezana sa Iranskom revolucijskom gardom, objavila je i fotografiju pisma priznanja koje je navodno potpisao Saedinia.
„...On i ja smo sada u potpunosti shvatili našu grešku i izvinjavamo se dragom narodu...“
Različiti izveštaji o žrtvama
Vlada Irana tvrdi da je tokom nemira poginulo 3.117 ljudi i optužuje "teroriste" i "nerednike" za razaranja, uz tvrdnje o strani podršci. Međunarodne organizacije za ljudska prava i Ujedinjene nacije dokumentovale su široku upotrebu smrtonosne sile protiv demonstranata, uključujući i decu, i izvestile o racijama u bolnicama i pritvaranju medicinskog osoblja.
Nezavisne agencije daju znatno veće brojke: Human Rights Activists News Agency navodi 6.964 smrtna slučaja, uz još 11.730 slučajeva pod istragom, dok je UN specijalna izvestiteljka za Iran Mai Sato upozorila da ukupan broj žrtava može biti znatno veći zbog ograničenog pristupa informacijama i cenzure interneta.
Ekonomija i svakodnevni život
Više od mesec dana nakon početka protesta, iranska ekonomija oseća posledice nesigurnosti i međunarodnih tenzija. Nacionalna valuta rial promenjena je za oko 1,62 miliona rialā za 1 USD, blizu rekordno niskih vrednosti. U Teheranskom Velikom Bazaru promet je znatno smanjen; trgovci procenjuju da su prodaja i aktivnost na oko 60% nivoa pre protesta, dok se plaćanja sve više obavljaju gotovinski.
Bezbednost, politika i međunarodni kontekst
U centru grada, posebno u poslovnoj zoni Džomhuri, i dalje je prisutna pojačana bezbednost, sa kontrolnim punktovima i patrolama. Teokratska vlast poziva građane da učestvuju na državnim skupovima povodom godišnjice Islamske revolucije, a vrhovni vođa Ali Hamenei i drugi visoki zvanici apelovali su na masovno prisustvo kako bi "razočarali neprijatelje". Među privedenima su i vodeće reformističke ličnosti koje su pozivale na promene, optužene za delovanje "u korist" stranih sila.
Istovremeno, Iran i SAD su održali indirektne razgovore uz posredovanje Omana, dok tenzije ostaju visoke zbog pojačanog prisustva američkih snaga u regionu i diplomatskih napora sa različitih strana.
Šta to znači za čitaoca
Zatvaranja privatnih preduzeća i rastuća ekonomska kriza dodatno opterećuju svakodnevni život građana Irana, dok se politički i bezbednosni pritisci prepliću sa međunarodnim tenzijama. Različite procene ljudskih žrtava naglašavaju neizvesnost i ograničen pristup verodostojnim informacijama.
Pomozite nam da budemo bolji.
