Studija objavljena 5. februara u Neuroscience of Consciousness pokazuje da puštanje specifičnih audio zapisa tokom REM faze može usmeriti sadržaj snova i ponekad povećati verovatnoću rešavanja problema. Istraživanje je obuhvatilo 20 učesnika zainteresovanih za lucidno sanjanje; 75% je prijavilo snove povezane sa nerešenim zagonetkama. Učesnici su rešili 42% zagonetki o kojima su sanjali naspram 17% koje im se nisu pojavile, ali autori ističu ograničenja poput malog uzorka i moguće pristrasnosti.
Zvukovi u Snovima: Kako Audio Signali Tokom REM Faze Mogu Pomoći Rešavanju Zagonetki
In a new study, scientists attempted to manipulate volunteers' dreams with musical cues. | Credit: Tatiana Maksimova/Getty Images
Nova studija objavljena 5. februara u časopisu Neuroscience of Consciousness pokazuje da kratki audio zapisi puštani tokom REM faze sna mogu uticati na sadržaj snova i u nekim slučajevima povećati verovatnoću rešavanja problema koje su ispitanici ranije ostavili nerešenim.
Kako je sprovedeno istraživanje
Tim predvođen kognitivnim neuroznanstvenikom Kenom Pallerom sa Northwestern University regrutovao je 20 učesnika koji su prijavili interes ili iskustvo u lucidnom sanjanju. Pre spavanja u laboratoriji, volonteri su rešavali kreativne zagonetke (npr. zadatke sa šibicama) uz vremensko ograničenje. Za svaku zagonetku svirala je jedinstvena kratka muzička tema (gudački rifovi, pištavi motivi, instrumentalne teme na čeličnim bubnjevima itd.), tako da je svaka zagonetka bila povezana sa svojim zvučnim signalom.
Učesnici su naučeni na specifične signale očima koje bi mogli koristiti da označe lucidni san. Tokom spavanja bili su priključeni na elektrode za merenje moždane aktivnosti i pokreta očiju, a pre postavljanja elektroda mogli su da pogledaju filmove o sanjanju poput Inception ili Waking Life.
Intervencija tokom sna i beleženje snova
Kada su ispitanici ušli u REM fazu, istraživači su puštali muzičke teme povezane sa konkretnim nerešenim zagonetkama, a zatim su ih odmah budili kako bi zabeležili izveštaje o snovima. Učesnici su vodili dnevnike snova naredne dve nedelje, a potom su jednu dodatnu noć proveli u laboratoriji i ponovo pokušali da reše zagonetke.
Rezultati
Tri četvrtine ispitanika izvestile su da su im se u snovima pojavile teme povezane sa nerešenim zagonetkama, pri čemu su podaci pokazali veću verovatnoću da su sanjali zagonetke za koje su istraživači puštali audio signale. Ukupno, učesnici su rešili 42% zagonetki koje su im se pojavile u snovima u poređenju sa 17% zagonetki koje im se nisu pojavile u snovima.
Šest učesnika je signaliziralo lucidnost pomeranjem očiju ili promenom ritma disanja u unapred dogovorenim obrascima. Neočekivano, oni koji su pokazali znakove lucidnog sanjanja bili su ređe uspešni u rešavanju zagonetki nego oni sa nelucidnim snovima; autori pretpostavljaju da je mali uzorak moguć razlog za ovaj nalaz.
Tumačenje i ograničenja
Istraživači napominju da ovi rezultati ne dokazuju definitivno da snovi uzrokuju poboljšanje u rešavanju problema. Moguće je da su ispitanici sanjali zagonetke kojima su bili prirodno radoznaliji i koje bi verovatno i bez intervencije rešili. Takođe, ne može se isključiti uloga drugih faza sna ili nenamernih efekata buđenja i ponovnog testiranja.
Ken Paller: "Motivacija studije bila je da proverimo da li snovi doprinose prednostima sna u rešavanju problema. Nauka je zanimljiva jer još postoje pitanja na koja treba odgovoriti."
Polje nauke o snovima napreduje, ali su potrebne veće i kontrolisanije studije kako bi se razumelo da li i kako ciljano usmeravanje snova može dosledno poboljšati kreativno rešavanje problema.
Pomozite nam da budemo bolji.
