Volodimir Zelenski navodno planira da u maju održi predsedničke izbore i referendum o mirovnom sporazumu sa Rusijom, a planove bi trebalo da objavi 24. februara, prenosi Financial Times. Trampova administracija traži da glasanje bude održano do 15. maja, uz upozorenje o mogućem gubitku američkih bezbednosnih garancija. Pravni i sigurnosni izazovi — uključujući ratno stanje, okupirane teritorije i pritisak da se pristane na teritorijalne ustupke — značajno dovode u pitanje realizaciju tog roka. Istovremeno, nastavak ruskih napada, poput udara na Bogoduhiv sa civilnim žrtvama, podseća na tešku humanitarnu situaciju.
Zelenski Planira Izbore i Referendum U Maju — SAD Pritiskaju Rok Do 15. Maja
Volodymyr Zelensky will reportedly announce his election plans later this month - Petras Malukas/AFP
Volodimir Zelenski planira da u maju održi predsedničke izbore i referendum o mogućem mirovnom sporazumu sa Rusijom, a navodno će planove objaviti 24. februara, izvestio je Financial Times pozivajući se na ukrajinske i evropske zvaničnike.
Šta se planira i zašto je to sporno
Prema izveštaju, Trampova administracija je vršila pritisak na Kijev da održi glasanje najkasnije do 15. maja, uz upozorenje da bi u suprotnom moglo doći do gubitka američkih bezbednosnih garancija koje su deo predloženog mirovnog paketa. Vašington, kako se navodi, takođe podstiče finalizaciju pregovora sa Moskvom do proleća.
Pravni i bezbednosni izazovi
Zelenski više puta ističe da su izbori teško izvodljivi dok je oko 20% teritorije pod ruskom okupacijom, stotine hiljada vojnika na frontu i milioni raseljenih građana pod uslovima ratnog stanja. Ukrajina, ipak, navodno planira da parlament u martu i aprilu razmotri izmene koje bi omogućile glasanje i tokom ratnog stanja — što trenutni Ustav zabranjuje.
„Dok ne bude bezbednosti, neće biti najava,“ rekao je izvor za RBC Ukraine, demantujući delove izveštaja.
Ključne političke prepreke
Glavno pitanje ostaju teritorijalni ustupci: mirovni sporazum bi mogao da uključi pitanja o predaji teritorija koje Moskva zahteva, uključujući delove Donbasa. Ukrajinski i zapadni zvaničnici ocenjuju da je rok do sredine maja teško ostvariv i da sve zavisi, između ostalog, i od spremnosti ruskog predsednika Vladimira Putina da potpiše sporazum.
Ukrainian firefighters try to extinguish a fire at a house following a Russian drone attack in Bogodukhiv - Ukrainian State Emergency Service/AFP
Humanitarna situacija i posledice sukoba
Istovremeno, sukobi kulminiraju u civilnim žrtvama. Ruski udar na grad Bogoduhiv u oblasti Harkov usmrtio je troje male dece i njihovog oca, dok je trudna majka povređena; kuća je potpuno uništena, a regionalno tužilaštvo je otvorilo predistragu zbog mogućeg ratnog zločina. Harkivska oblast beleži intenzivnije napade na saobraćajnu i energetsku infrastrukturu.
Prema podacima Misije Ujedinjenih nacija za praćenje ljudskih prava u Ukrajini, od početka invazije u februaru 2022. godine stradalo je oko 15.000 ukrajinskih civila (procena UN).
Šta sada sledi
U narednim nedeljama biće jasno da li će Kijev prihvatiti pritisak da ubrza proces i koje će pravne korake preduzeti da bi omogućio glasanje pod ratnim okolnostima. Glavna nesigurnost ostaje da li bi Moskva prihvatila sporazum koji ne uključuje teritorijalne ustupke koje zahteva.
Napomena: Izveštaji se zasnivaju na informacijama objavljenim u Financial Timesu i izjavama ukrajinskih zvaničnika; Zelenskijev kabinet je delove izveštaja javno demantovao.
Pomozite nam da budemo bolji.
