Tayyip Erdoğan dočekuje Kyriakosa Mitsotakisa u Ankari na razgovorima fokusiranim na migracije i sporne morske granice u Egeju. Nedavni brodolom kod Hiosa, u kojem je poginulo 15 migranata, podigao je tenzije i naglasio hitnost tema vezanih za bezbednost i kontrolu migracija. Pored toga, na agendi su i Bliski istok, Iran, Ukrajina, trgovina i organizovani kriminal, dok se sporna pitanja kontinentalnih pojaseva i teritorijalnih voda i dalje aktivno razmatraju.
Erdogan Dočekuje Mitsotakisa u Ankari — Migracije i Sporovi o Morskim Granicama U Fokusu
FILE PHOTO: Greek Prime Minister Kyriakos Mitsotakis and Turkish President Tayyip Erdogan meet on the sidelines of NATO Summit, in Washington, United States, July 10, 2024. Dimitris Papamitsos/Greek Prime Minister's Office/Handout via REUTERS/File Photo
U četvrtak u Ankari će turski predsednik Tayyip Erdoğan ugostiti grčkog premijera Kyriakosa Mitsotakisa na razgovorima čiji će osnovni fokus biti pitanja migracija i dugotrajni sporovi oko morskih granica u Egejskom moru. Sastanak dolazi u trenutku kada se odnosi između dva NATO saveznika postepeno normalizuju, ali i kada ostaju brojna otvorena pitanja.
Prošle nedelje je 15 migranata stradalo u brodolomu kod grčkog ostrva Hios nakon što se njihov čamac sudario sa plovilom grčke obalske straže i potonuo u Egejskom moru blizu turske obale. Taj incident dodatno osvetljava hitnost razgovora o bezbednosti i upravljanju migrantskim tokovima.
Mitsotakisa će pratiti delegacija koja uključuje ministre nadležne za spoljnu politiku, finansije, razvoj i migracije, saopštili su grčki zvaničnici. Pored bilateralnih pitanja, na agendi su i dešavanja na Bliskom istoku, situacija u Iranu i Ukrajini, trgovina i organizovani kriminal.
Zvanične izjave i ciljevi
Portparolka grčkog Ministarstva spoljnih poslova Lana Zochiou izjavila je da je cilj sastanka „oceniti napredak bilateralne saradnje“ i „održavati otvorene kanale komunikacije kako bi se razrešile potencijalne krize”.
Migracije i sporazum iz 2016.
Turska ostaje tranzitna zemlja za migrante koji pokušavaju da stignu do Evropske unije preko Grčke. Ankara kontinuirano ističe da EU nije u potpunosti ispunila obaveze iz sporazuma o migracijama iz 2016. godine, dok Atina traži da Turska pojača mere za suzbijanje neregularnih prelaza i saradnju u vraćanju migranata.
Morska pitanja i bezbednosne napetosti
Iako su se retorika i odnosi omekšali nakon deklaracije o prijateljskim odnosima iz 2023. godine, Ankaru i Atinu i dalje dele sporna pitanja u vezi sa razgraničenjem kontinentalnih pojaseva, teritorijalnih voda, vazdušnog prostora i pravima na istraživanje eventualnih energetskih resursa u Egeju.
Prošlog meseca Turska je izdala pomorsko obaveštenje kojim poziva Grčku na koordinaciju istraživačkih aktivnosti u oblastima koje Ankara smatra delom svog kontinentalnog pojasa. S druge strane, Atina je najavila planove za moguće proširenje teritorijalnih voda, što je osetljivo pitanje: još 1995. turski parlament je proglasio casus belli ukoliko Grčka jednostrano poveća teritorijalne vode u Egeju preko šest nautičkih milja.
Napomena: Grčka tvrdi da želi pregovarati jedino o demarkaciji morskih zona, dok Turska upozorava na svoje strateške i bezbednosne interese u regionu.
Sastanak u Ankari predstavlja novi pokušaj dve susedne države da upravljaju nesuglasicama kroz dijalog i praktičnu saradnju, uz nastojanje da se spreče incidenti i eskalacije u veoma osetljivoj geopolitičkoj zoni.
Pomozite nam da budemo bolji.
