Gisèle Pelicot: Ljubav je dala snagu — odbila anonimnost i suočila silovatelje

Gisèle Pelicot, 73-godišnja Francuskinja koja je postala simbol borbe protiv seksualnog nasilja, u svojim memoarima opisuje kako joj je novi partner Jean-Loup pomogao da sakupi hrabrost i javno se suoči sa svojim napadačima.

U knjizi Et la joie de vivre (engleski naslov: A Hymn to Life: Shame Has to Change Sides), Pelicot objašnjava zašto je odbila anonimnost u suđenju 2024. protiv Dominiquea Pelicota i još 50 optuženih muškaraca. Svi optuženi su u tom postupku osuđeni, a njen bivši suprug je kažnjen zatvorskom kaznom od 20 godina.

Gisèle Pelicot with her former husband Dominique, who was sentenced to 20 years behind bars

Pre suđenja, njeni advokati zamolili su je da pročita optužni akt od 400 stranica. Jean-Loup je štampao dokumente kako bi joj olakšao čitanje — napisala je da je želela da se povuče "ušuškana u fotelju" i radi kroz papirne listove, a ne ekran.

„Želela sam da se mogu povući, ušuškati u fotelju, unutra ili napolju, sa labavim listovima“, piše Pelicot.

Dokumenti su počinjali spiskom optuženih (imena, zanimanja, adrese, datumi rođenja). Pelicot je podvlačila datume: „1997… 1988…“ i napominjala da joj je, rođenoj 1952., njihova mladost delovala kao „još jedna bol“.

Gisele Pelicot, pictured in court with her son Florian Pelicot, says it was a tactical decision to refuse anonymity, fearing being alone with her attackers in the courtroom - GABRIEL BOUYS/AFP via Getty Images

Opis „činova“ u optužnici, kako piše, bio je hladan, administrativan i istovremeno jeziv: prezentovan je „taj inercijalni, manipulisan ženski lik“ koji su optuženi smatrali pristalicom. Jean-Loup ju je često pratio tokom čitanja i pitao: „Kako je tvoje telo sve to izdržalo?“ Takva pitanja bila su neopisiva, ali su joj u isto vreme pomogla da prizna sebi da je preživela.

Pelicot ističe da su joj ljubav i podrška nove veze — ali i životno iskustvo i godine — pomogli da donese hrabru odluku: da odbije zatvoreno ročište i stane pred svet. Navodi i taktične razloge: bila je strah od ostajanja sama u sudnici sa napadačima i želja da javnost zna šta joj je učinjeno.

Ms Pelicot says she felt ‘nourished and warmed’ by the crowds outside court - Lewis Joly/AP

Dodaje da ju je svaki dan ispred suda pratila rastuća masa podrške: „Ta gomila me je spasla“, piše.

Knjiga se vraća i na trenutak iz novembra 2020. kada su joj policajci prvi put saopštili šta je njen suprug uradio. Tog 2. novembra, umesto incidenta koji je očekivala, policajac joj je rekao: „Pokazaću vam fotografije i snimke koji vam se neće dopasti.“ Pelicot opisuje da je na snimcima prepoznala ženu koju više nije mogla da prepozna kao sebe — i da je čula rečenicu koja je promenila njen život: policija je navodno utvrdila da su u kuću došla desetine muškaraca (u različitim izvorima pominje se broj od 51 optuženog u toku suđenja i tvrdnja da je 53 muškarca učestvovalo).

U knjizi Pelicot piše i o uticaju svoje privatne sreće na javni izbor: „Nisam se bojala svojih bora, niti svog tela. Volela sam Jean-Loupa, a on je voleo mene. I moja sreća je takođe igrala ulogu.“

Za englesku audio-verziju knjige angažovana je britanska glumica Emma Thompson, koja je na Instagramu opisala priču kao „apsolutno izvanrednu, tešku za čitanje naglas“, ali i kao delo koje „inspiriše hrabrost i saosećanje, i pritom zahteva promenu“.

Pelicotova ispovest, kako u knjizi tako i kroz suđenje i javnost, ostaje snažan poziv na osnaživanje žrtava i na promenu društvenog tretmana seksualnog nasilja.