Izbori U Ukrajini Samo Nakon Prekida Vatre: Koje Prepreke Stoje Na Putu?

Tokom skoro četiri godine rata, pitanje održavanja izbora u Ukrajini ostaje jedna od najupečatljivijih tema međunarodnih pregovora o miru. Dok Kremlj i neki međunarodni akteri insistiraju na organizaciji izbora, vlasti u Kijevu upozoravaju da to može da bude moguće samo uz konkretne bezbednosne garancije i prekid vatre.

Martijalno pravo i pravni okvir

Ukrajina je uvela martijalno pravo u februaru 2022. godine, a zakonodavstvo pod ovim režimom praktično zabranjuje održavanje izbora. Predsednik Volodimir Zelenski je više puta ponovio da će glasanje biti moguće tek nakon potpisivanja mirovnog sporazuma i ukidanja martijalnog prava. U Kijevu je formirana radna grupa političara i vojnih zvaničnika koja razmatra modalitete organizacije izbora nakon povratka u redovan ustavni poredak.

"Pristupićemo izborima kada budu na snazi sve neophodne bezbednosne garancije. Uspostavite prekid vatre i biće izbora," rekao je Zelenski u glasovnoj poruci novinarima.

Glavne bezbednosne prepreke

Sukobi i svakodnevna ruska bombardovanja duž fronte čine fizički održavanje glasanja veoma problematičnim. Milioni Ukrajinaca su raseljeni unutar zemlje ili su napustili državu; više regiona je pod ruskom okupacijom, gde je regularno i slobodno glasanje praktično nemoguće i protivno ukrajinskim zakonima.

Veliko pitanje je i kako obezbediti glasanje za stotine hiljada vojnika na frontu, kao i za izbeglice u inostranstvu. Politički analitičar Volodymyr Fesenko ističe da su izbori u okupiranim teritorijama „potpuno nemogući“, čak i po završetku rata, ukoliko se ne vrati kontrola nad tim područjima.

Međunarodni zahtevi i pritisci

Kremlj tvrdi da je mandat Zelenskog istekao 2024. i stavlja pitanje legitimiteta njegove vlasti, dok Moskva istovremeno zahteva da Ukrajinci koji žive u Rusiji i u teritorijama pod ruskom kontrolom imaju pravo glasa u slučaju izbora. Sa druge strane, SAD — uključujući mirovne predloge koji dolaze iz Vašingtona — pritiskaju na organizaciju slobodnih izbora kao deo eventualnog sporazuma. Bivši američki predsednik Donald Trump, koji se pominje u kontekstu posredovanja, javno je tražio da izbori budu uslov dogovora.

Politička dinamika i potencijalni kandidati

Volodimir Zelenski se, prema analizama, i dalje smatra glavnim kandidatom za novi mandat, mada je izjavljivao da bi bio spreman da se povuče nakon postizanja mirnog sporazuma. KIIS je krajem 2025. zabeležio da oko 59% ispitanika ima poverenje u Zelenskog, dok je javno mnjenje o održavanju izbora pre prekida vatre mnogo hladnije — samo 10% podržava takvu opciju.

Mogući protivkandidati iz unutrašnje politike i javnih krugova uključuju bivšeg šefa generalštaba Valerija Zaluzhnog, bivšeg predsednika Petra Porošenka i bivšu premijerku Juliju Timošenko, kao i neke popularne vojne ličnosti. Kritike prema centru vlasti i optužbe za centralizaciju moći tokom rata ostaju važna tema u političkoj debati.

Šta bi moralo da se dogodi da bi izbori bili održani

Da bi bili ispunjeni uslovi za legitimne izbore, neophodno je najmanje:

• trajni i proverljiv prekid vatre;
• ukidanje martijalnog prava i povratak ustavnim procedurama;
• bezbedna i ravnopravna mogućnost glasanja za raseljena lica, vojnike i one u inostranstvu;
• jasna pravna i tehnička rešenja za status okupiranih teritorija ili njihovo reintegrisanje.

Dok se ovi uslovi ne ispune, izbori u punom obimu i uz međunarodno priznatu legitimnost ostaju teško ostvarivi.

Izvor: AFP (sažetak i ključni podaci), ankete KIIS, izjave zvaničnika