Predsednik Tajvana Lai Ching-te upozorio je da bi kineska aneksija Tajvana mogla podstaći širu ekspanziju Kine prema Japanu, Filipinima i drugim zemljama Indo-Pacifika, s implikacijama i za Ameriku i Evropu. Lai očekuje da će parlament odobriti dodatnih 40 milijardi dolara za odbranu, uključujući sistem "T-Dome", i planira povećanje odbrambenih izdataka na preko 3% BDP-a ove godine. Istakao je da su odnosi sa SAD "stabilni kao stena" i naglasio potrebu da Tajvan bude stalno spreman da odvrati agresiju.
Lai Ching-te Upozorava: Ako Kina Anektira Tajvan, Sledeće Mete Mogu Biti Japan I Filipini
Taiwanese President Lai Ching-te tells AFP the United States does not need to use Taiwan as a "bargaining chip" (Yu Chen CHENG)(Yu Chen CHENG/AFP/AFP)
Predsednik Tajvana Lai Ching-te upozorio je da bi, u slučaju da Peking uspe da anektira demokratski upravljano ostrvo, Kina nastavila širenje koje bi ugrozilo i druge države u Indo-Pacifiku — pre svega Japan i Filipine — te da bi to imalo posledice i za Ameriku i Evropu.
U svom prvom intervjuu za međunarodnu medijsku agenciju od stupanja na dužnost u maju 2024, Lai je rekao AFP-u da veruje kako će parlament podržati dodatni paket od 40 milijardi dolara namenjen nabavci ključnih sredstava za odbranu, uključujući oružje iz Sjedinjenih Država.
Zašto je situacija zabrinjavajuća
Lai je upozorio da bi aneksija Tajvana učinila Peking "agresivnijim, potkopavajući mir i stabilnost u Indo-Pacifiku i međunarodni poredak zasnovan na pravilima". Naglasio je da bi kontrola nad Tajvanom omogućila Kini da nastavi ekspanziju duž prvog lanca ostrva — strateške linije koja se proteže od Japana preko Filipina.
Kina je pojačala vojne aktivnosti oko Tajvana: gotovo svakodnevno raspoređuje ratne brodove i borbene avione i sprovela je više krugova velikih vojnih vežbi od 2022. godine. Poslednjih meseci spekulacije su rasle i zbog smenjivanja viših kineskih generala, a neki američki zvaničnici pominjali su mogućnost napada do 2027. godine.
Planovi Tajvana i političke prepreke
Tajvanska vlada predlaže dodatnih 40 milijardi dolara za odbranu u narednih osam godina, što bi finansiralo, između ostalog, višeslojni protivvazdušni sistem nazvan "T-Dome". Lai je takođe najavio cilj da izdaci za odbranu porastu na više od 3% BDP-a ove godine i na 5% do 2030.
Međutim, zakon o finansiranju bio je deset puta blokiran od početka decembra od strane opozicionih partija koje trenutno drže većinu u parlamentu. Lai je izrazio optimizam da će, u demokratskom procesu, budžet na kraju dobiti podršku građana i zakonodavaca.
Odnosi sa SAD i regionalne implikacije
Amerika je i dalje najznačajniji sigurnosni saveznik Tajvana i glavni snabdevač oružjem, iako su formalne diplomatske veze prekinute 1979. Lai je rekao da su odnosi sa SAD "stabilni kao stena" i da Vašington neće koristiti Tajvan kao "karticu za pregovore" u razgovorima sa Kinom.
On je pozdravio diplomatske napore koji doprinose očuvanju statusa quo i izrazio nadu za proširenu saradnju u odbrambenoj industriji i sa evropskim partnerima.
Lai: "Moramo imati sposobnost da u svakom trenutku odvratimo kinesku agresiju. Želimo da osiguramo da za Kinu nikada ne postoji dan koji je dobar za invaziju na Tajvan."
Analitičari ističu da bi sukob oko Tajvana mogao ugroziti globalne trgovinske tokove (Tajvanski moreuz je važna pomorska ruta) i destabilizovati širu bezbednosnu arhitekturu u regionu.
Pomozite nam da budemo bolji.
