Kurti 3: Zašto su Srbi izostavljeni iz ekspozea i šta ih čeka u narednom mandatu

U svom ekspozeu za treći mandat, Albin Kurti nije ni jednom rečju pomenuo Srbe na Kosovu i Metohiji, što je izazvalo oštru reakciju predstavnika Srpske liste i dela srpske javnosti.

„Kao da ne postojimo na Kosovu i Metohiji… Vaša dela pokazuju da želite da nas bude sve manje, ali mi opstajemo jer smo svoji na svome“, izjavio je poslanik Srpske liste Igor Simić nakon izlaganja.

Šta se dešavalo tokom prethodna dva mandata

Prema izjavama srpskih zvaničnika i izveštajima sa terena, tokom Kurtijevih ranijih mandata sprovodile su se mere i akcije koje su dodatno zategle položaj srpske zajednice na severu Kosova: pojačana policijska prisutnost u četiri opštine severno od Ibra, privođenja i optužbe za "ratne zločine", uvođenje reciprociteta za registarske tablice, te mere koje su ograničile upotrebu dinara i kretanje robe iz Srbije.

Septembar 2021 – Tablice i barikade

MUP prištinskih institucija uveo je pravila o registracionim tablicama (zahtev za prelepljivanje grba Srbije i izdavanje privremenih tablica za vozila sa oznakama iz centralne Srbije). Na prelaze Jarinje i Brnjak ušli su specijalci ROSU; Srbi su uzvratili postavljanjem barikada u nekoliko mesta na severu.

Zima 2022–2023 – Povlačenja iz institucija i pojačane operacije

Do kraja 2022. dogodio se masovniji izlazak Srba iz kosovskih institucija (oko 500 policajaca povuklo je uniforme), a početkom 2023. zabeležene su velike policijske operacije i raspoređivanje snaga oko Severne Mitrovice. U aprilu 2023. održani su lokalni izbori na severu koje su Srbi bojkotovali, posle čega su u nekim opštinama za gradonačelnike i odbornike izabrani Albanci s malim brojem glasova.

2024 – Finansijski pritisci i zakonodavni udarci

Tokom 2024. pojačani su pritisci: zabrana rada srpskih banaka na Kosovu, zabrana upotrebe dinara i ograničenja uvoza robe iz Srbije, pojačane kontrole na prelazima, pretresi i nove optužnice protiv Srba. Najavljeno sprovođenje Zakona o strancima podstaklo je zabrinutost jer, prema procenama, više od 10.000 Srba na KiM nema kosovska lična dokumenta i mogao bi se suočiti sa obavezom prijave i dobijanja boravišnih dozvola.

Posledice i demografski podaci

Prema zvaničnim procenama iz Beograda, tokom Kurtijevog mandata se beleži iseljavanje srpskog stanovništva — procena je da je oko 20% Srba napustilo Kosovo i Metohiju u poslednje četiri godine. Kurti je u izjavi krajem 2024. ocenio da Srbi čine oko 4% ukupne populacije Kosova (otprilike do 60.000 ljudi), što bi moglo biti razlog zašto ih u ekspozeu nije pomenuo kao prioritet.

Obrazovanje i univerzitet

Akademska zajednica takođe je zabrinuta: Rektor Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici procenio je da stotine zaposlenih i hiljade studenata nemaju kosovska dokumenta i da će novi zakon posebno pogoditi rad i status univerziteta.

Šta očekivati od „Kurti 3"?

Neizvesnost je velika: u svetlu dosadašnjih mera i retorike, srpska zajednica na Kosovu i Metohiji očekuje nastavak pritisaka — pravnih, administrativnih i bezbednosnih. Uvođenje Zakona o strancima i zahtevi za dokumentima, kao i primena ranijih mera, navode na zabrinutost za budućnost povratničkih i lokalnih srpskih zajednica.

Napomena: Tekst prikazuje događaje i procene iz perspektive srpskih zvaničnika, izveštaja i javnih izjava. Neka od opisanih dešavanja su predmet različitih tumačenja i zvaničnih sporova između Beograda i Prištine.