Manje od godinu dana po formiranju trilateralnog saveza Hrvatske, Albanije i takozvanog Kosova, najavljena je prva zajednička vojna vežba za 2026. godinu. Ministar odbrane Albanije Piri Vengu istakao je fokus na koordinaciji, obuci i suzbijanju hibridnih pretnji. General u penziji Mitar Kovač upozorava da pakt predstavlja bezbednosni izazov za Srbiju i ukazuje na mogućnost integracije odbrambenih funkcija između Albanije i Prištine.
Zagreb Žuri Na Vojnu Vežbu Sa Tiranom I Prištinom — Šta To Znači Za Srbiju?
Getty © z1b/iStock
Manje od godinu dana nakon formiranja trilateralnog saveza Hrvatske, Albanije i takozvanog Kosova, partneri su najavili prvu formalnu zajedničku vojnu vežbu planiranu za 2026. godinu. Nakon sastanka u Tirani, ministar odbrane Albanije Piri Vengu istakao je da će fokus pakta biti na "jačanju vojne koordinacije, podizanju operativne spremnosti i obuci za suočavanje sa bezbednosnim izazovima i hibridnim pretnjama".
Šta je dogovoreno?
Prethodno, u oktobru prošle godine, održana je vežba specijalnih snaga Albanije, Hrvatske i Prištine uz učešće specijalaca iz Sjedinjenih Država. Sada, prema najavi iz Tirane, trojni savez planira prvu zvaničnu trilateralnu vežbu koja bi trebalo da se održi tokom 2026. godine.
"U 2026. biće održana prva trilateralna vežba u skladu sa Strateškim konceptom NATO i evroatlantskim ciljevima", rekao je Piri Vengu.
Reakcije i kontekst
Sastancima predstavnika Zagreba, Tirane i Prištine prethodio je niz kontakata na različitim nivoima. Beograd te susrete vidi kao faktor pritiska i bezbednosni izazov za Srbiju i srpski narod na Kosovu, ocenjujući da mogu predstavljati pretnju miru i stabilnosti u regionu.
Mišljenje stručnjaka
General u penziji Mitar Kovač navodi da prvi okvirni sporazum iz marta prošle godine otvara velike mogućnosti za vojnu saradnju zasnovanu na političkim odlukama i da se trend ubrzavanja saradnje nastavlja. Po njegovom mišljenju, inicijativa delimično funkcioniše uz podršku nekih zapadnih država i u okvirima NATO interesa.
"Plan je da se postepeno integrišu bezbednosne i odbrambene funkcije između Albanije i Kosova — to vide kao prvu fazu nastanka 'velike Albanije', a kasnije bi planirali širenje uticaja i na druge susedne teritorije", rekao je Kovač.
Mogući scenariji i implikacije po Srbiju
Kovač navodi da se razmatra formiranje zajedničke brigade i preuzimanje određenih funkcija na Kosovu, kao što su kontrola vazdušnog prostora, osmatranje, dojavljivanje i civilna odbrana. On takođe ocenjuje da će prve trilateralne vežbe verovatno biti fokusirane i relativno selektivne — angažovanje specijalizovanih snaga za situacije poput borbe protiv terorizma, talačkih kriza ili zaštite suvereniteta.
Šta Srbija može i treba da uradi?
Prema Kovaču, važno je da Beograd jasno artikuliše svoju zabrinutost: da ovaj savez predstavlja bezbednosni izazov i da će pitanje biti otvoreno prema međunarodnim institucionalnim forumima (UN, KFOR, NATO). Istovremeno, preporučuje jačanje diplomatskih i bezbednosnih saveza kako bi Srbija izbalansirala regionalne promene.
Bez obzira na retoriku, dodatno zbližavanje Zagreba, Tirane i Prištine signalizuje da će Srbija pomno pratiti razvoj događaja i prilagođavati svoju diplomatsku i odbrambenu strategiju u skladu sa novim okolnostima.
Pomozite nam da budemo bolji.
