Porodice zatvorenih demonstranata u Iranu prijavljuju da su im vlasti ponudile izbor: javno pokazati lojalnost na proslavi 47. godišnjice revolucije ili rizikovati sudbinu svojih bližnjih. Više od 12.000 ljudi privedeno je tokom januarskih protesta, a mnogi se suočavaju sa dugim kaznama ili smrtnom presudom. Režim navodno traži video-zapise lojalnosti i prisilna javna izvinjenja poznatih ličnosti, što aktivisti opisuju kao sistematsko poniženje i zastrašivanje.
Iran Ucjenjuje Porodice Zatvorenih Demonstranata: „Slavite Revoluciju Ili Rizikujete Život“
Two military members of the Islamic Revolutionary Guard Corps (IRGC) stand guard as a schoolboy carries a national flag before participating in a pro-government rally in Azadi (Freedom) Square, in Tehran, Iran, Feb. 11, 2026. Attendance in the celebrations was mandatory for all government employees and students. / Credit: Morteza Nikoubazl/NurPhoto/Getty(Morteza Nikoubazl/NurPhoto/Getty)
Porodice zatvorenih iranskih demonstranata tvrde da su vlasti ponudile surovu i ponižavajuću dilemu: javno proslaviti Islamsku revoluciju i pokazati lojalnost režimu — ili rizikovati teže kazne za svoje bližnje.
Šta se dogodilo?
Organizacije za ljudska prava navode da je više od 12.000 Iranaca privedeno tokom vala anti-režimskih protesta koji su počeli početkom januara. Bazdasht Shodegan, grupa koju su osnovali bivši zatvorenici i koja pruža mrežnu podršku pritvorenicima i njihovim porodicama, prijavila je da su Revolucionarna garda (IRGC) i Ministarstvo obaveštajnih službi kontaktirali članove porodica pritvorenih.
Ucenjivanje lojalnošću
Prema izveštajima, porodicama je rečeno da će, ukoliko žele blažu kaznu ili oslobađanje svojih bližnjih — među kojima su mnogi suočeni sa dugim zatvorima ili čak smrtnom presudom — morati javno da učestvuju na državnim proslavama povodom 47. godišnjice revolucije i da pošalju video-zapise u kojima pokazuju "lojalnost" režimu.
"S jedne strane, pritvorenik je prisiljen da priznaje krivicu pod brutalnim mučenjem. S druge strane, njegova porodica je primorana da se pretvara da podržava režim. To je potpuni ciklus mentalnog i fizičkog mučenja," kaže Bazdasht Shodegan.
Alati poniženja i zastrašivanja
Takvi snimci i javna odricanja poznatih ličnosti služe režimu kao "trofeji" — sredstva javnog poniženja i odvraćanja od budućeg protivljenja. Više organizacija za ljudska prava potvrdilo je da su porodice dobijale slične poruke i pritiske.
Primer: Mohamed Saedinia
Jedan od javno izveštavanih primera je slučaj poslovnog čoveka Mohameda Saedinije, vlasnika lanca radnji i kafića koji su bili popularni među mladim Teherancima. Nakon što je na početku protesta privremeno zatvorio svoje objekte i izrazio solidarnost s drugim preduzećima, on i njegov sin su privedeni i optuženi za podršku "nerednicima". Poluzvanična agencija Fars objavila je Saedinijino javno izvinjenje i uputstvo o učešću u maršu kao dokaz lojalnosti režimu.
Takvi javni istupi, iako sumnjivi i verovatno nastali pod pritiskom, imaju cilj da pošalju jasnu poruku široj javnosti: protivljenje režimu će biti kažnjeno, a javna lojalnost će biti nagrađivana.
Međunarodni kontekst i reakcije
Ovakve prakse — pritiskanje porodica pritvorenih i prisilna javna priznanja — dugo su dokumentovane kao deo mehanizama represije u Iranu. Ljudskopravaške organizacije i posmatrači zahtevaju transparentne suđenja, zabranu mučenja i prestanak pritisaka na članove porodica zatvorenika.
Situacija ostaje napeta dok akteri unutar zemlje i međunarodna zajednica nastavljaju da prate i izveštavaju o daljim pritiscima i kršenjima prava.
Pomozite nam da budemo bolji.
