Spasiti prošlost: Palestinci pokušavaju sačuvati kulturno nasleđe Gaze iz ruševina

Muneer Elbaz seća se radosti kada je sa porodicom posećivao Veliku Omari džamiju u Gazi — mesta koje je vekovima bilo centar molitve, trgovine i susreta brojnih kulturnih uticaja. Danas, nakon izraelske ofanzive i razaranja tokom dve godine sukoba, veliki deo džamije i mnogi drugi istorijski lokaliteti leže u ruševinama.

Šteta i hitne mere

Prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi, izraelska vojna ofanziva odnela je više od 72.000 palestinskih života. UNESCO, zasnovano na satelitskim snimcima i procenama, potvrdio je oštećenja na najmanje 150 lokaliteta — uključujući verske objekte, istorijske i umetničke zgrade, spomenike i arheološke lokalitete.

Mnoge organizacije i lokalni stručnjaci sada izvode hitne spasilačke radove: izvlače artefakte iz ruševina, beleže oštećenja i pokušavaju da zaštite preostale strukture dok je puna obnova daleko odmakla zbog tehničkih i političkih prepreka.

Istorija kroz ruševine: Omari džamija i Paša palata

Omari džamija, sagrađena na mestu ranije vizantijske crkve i menjana kroz vekove (uključujući pretvaranje u katedralu za vreme krstaša), simbol je višeslojnosti gazanskog nasleđa. Radovi na mestu pokazuju urušene svodove i srušene stubove, a timovi sada prosejavaju i skladište kamene blokove, nadajući se obnovi kada to bude moguće.

U Paša palati, centru gde su čuvani vekovni artefakti, stručnjaci prijavljuju nestanke predmeta — od osmanskih rukopisa do mamlučkog nakita i fragmenata rimskog sarkofaga — što dodatno komplikuje oporavak kulturnog nasleđa.

Optužbe i međunarodne procene

Izraelska vojska iznela je tvrdnje da su neki lokaliteti iskorišćavani za vojne svrhe, među kojima i navodni tunel kod Omari džamije; te tvrdnje nisu praćene javno prikazanim dokazima. Nezavisna komisija Saveta za ljudska prava UN-a navela je da nije pronašla dokaze o tunelskom oknu u džamiji i istakla da čak ni postojanje vojnih ciljeva ne bi opravdalo razmere nastale štete.

UNESCO, koje procenjuje i dokumentuje štetu, nema mandat da utvrđuje odgovornost, ali upozorava na ozbiljne gubitke za kulturni identitet i istorijsku kontinuitet ljudi u Gazi.

Pravni okvir i izazovi obnove

Prema međunarodnom pravu, kulturna dobra ne bi trebalo da budu meta i ne bi smele da se koristе u vojne svrhe. Izraelska strana tvrdi da vodi računa o kulturnim i verskim lokalitetima i da se trudi da minimizira štetu, dok eksperti i mnoge organizacije pozivaju na temeljne i transparentne istrage i na hitne korake za zaštitu baštine.

Rekonstrukcija će biti otežana dokle god traje ograničenje u snabdevanju građevinskog materijala i dok ne bude postignuto političko rešenje ili stabilniji pristup za međunarodnu pomoć. Pre rata, mnogi lokaliteti su već bili ugroženi zapuštenošću, urbanim pritiskom i nedostatkom sredstava, što je dodatno oslabilo mogućnosti očuvanja kulturne baštine.

Ljudi i sećanja

„Gaza je naša majka. Imamo uspomene svuda — u ovom drvetu, ovom cvetu, ovom vrtu i ovoj džamiji,“

kaže Elbaz dok opisuje emotivnu vrednost svakog kamena i svake ulice. Za mnoge stanovnike Gaze, gubitak istorijskih objekata nije samo materijalni — to je gubitak veza sa sopstvenom prošlošću i identitetom.

Dok timovi nastavljaju rad na spasavanju ostataka baštine, lokalni i međunarodni stručnjaci upozoravaju da će i oporavak i pravda za uništene lokalitete zahtevati vreme, transparentne istrage i pristup potrebnim resursima.

Izveštaj AP iz Gaze. Dodatno je izveštaavao Fam iz Kaira. AP ostaje jedini odgovoran za sadržaj objavljenog teksta.