Utišano suđenje u Wellingtonu: Apelacioni sud razmatrao je žalbu Brentona Tarranta koji je 2019. ubio 51 osobu u Christchurchu. Tužilaštvo tvrdi da nema dokaza o ozbiljnoj mentalnoj bolesti koja bi opravdala povlačenje priznanja.
Javni pristup saslušanju bio je strogo ograničen, a Novi Zeland nastoji da spreči širenje njegovog manifesta i snimaka. Presuda će biti objavljena naknadno, uz mogućnost da se, u slučaju odbijanja žalbe, pokrene naknadni zahtev za preispitivanje kazne.
WELLINGTON, Novi Zeland (AP) — U gotovo praznoj sudnici Apelacionog suda u Wellingtonu ove nedelje razmatrana je žalba Brentona Tarranta, muškarca koji je 2019. godine pobio 51 vernika u dve džamije u Christchurchu. Saslušanje je proteklo u strogim ograničenjima javnosti i medijskog izveštavanja, što je deo šire strategije novezlandskih vlasti da smanje vidljivost njegovih rasističkih stavova.
Tok saslušanja
Tročlano veće saslušalo je završne argumente tužilaštva koje se protivi Tarrantovom pokušaju da povuče priznanja iz 2020. godine – priznanja krivice za terorizam, ubistvo i pokušaje ubistava. Tarrant izdržava doživotnu kaznu bez mogućnosti uslovnog puštanja; ukoliko mu žalba bude usvojena, predmet bi se vratio na ponovni sudski postupak.
Tarrant je tvrdio da je njegova odluka da se izjasni krivim bila posledica "nervnog sloma" izazvanog izolacijom i strogim uslovima u zatvoru, ali tužilaštvo je navelo da nema dokaza koji bi potvrdili ozbiljne psihičke poremećaje. Stručnjaci su ranije ocenili da je sposoban da daje priznanja, a ni bivši advokati ni zatvorsko osoblje nisu podnosili prigovore u tom smislu.
"Teško je videti šta bi više moglo biti učinjeno", rekao je tužilac Barnaby Hawes, ističući da su dokazi protiv Tarranta, uključujući njegov sopstveni prenos uživo masakra, toliko jasni da bi na suđenju bila izvesna osuđujuća presuda.
Ograničenja javnosti i medija
Saslušanje je održano uz stroga ograničenja: u sudnici su prisustvovali uglavnom pravni predstavnici, mali broj novinara i osoblje suda, dok je galerija za javnost bila prazna. Tarrant je pratio postupak preko video‑veze iz zatvora u Aucklandu, ali njegova slika je u sudnici bila prikazana samo kada je davao iskaz. U Christchurchu su preživeli i porodice žrtava mogli da prate prenos u lokalnoj sudnici.
Novi Zeland je takođe zabranio distribuciju Tarranta manifestа i video‑zapisa koji prikazuju napad, kao deo napora da se onemogući da njegovi motivi i propaganda dobiju javnu platformu. Takav pristup je u suprotnosti sa načinom na koji su ranije mediji izveštavali o suđenjima drugih rasističkih napadača, poput Andersa Breivika.
Emocionalni uticaj na žrtve
Tužilaštvo je apelacionim sudijama poručilo da bi ponovno otvaranje postupka i dugo javno suđenje dodatno traumatizovalo preživele i porodice žrtava. "Održavanje ovog slučaja živim predstavlja izvor ogromne patnje" za žrtve, rekla je tužilac Madeleine Laracy.
Mogući ishod i dalji koraci
Sudije će svoju odluku objaviti naknadno; prema praksi Apelacionog suda, većina presuda donosi se u roku od tri meseca od završetka saslušanja. Ako žalba bude odbijena, Tarrant će kasnije zatražiti preispitivanje svoje doživotne kazne pred istim sudom.
Napomena: članak se fokusira na pravne i društvene posledice suđenja i mere koje Novi Zeland preduzima da bi ublažio širenje extremističkog sadržaja, s poštovanjem prema žrtvama i preživelima.
Pomozite nam da budemo bolji.
