Šta Znače Nove Mere Izraela Za Zapadnu Obalu? Kako To Ugrožava Dvodržavno Rešenje

Izrael je uveo niz odluka koje olakšavaju kupovinu zemljišta naseljenicima na okupiranoj Zapadnoj obali i proširuju nadležnosti izraelskih službi u delovima gde Palestinska uprava ima ograničenu samoupravu. Kritičari upozoravaju da te mere dodatno urušavaju perspektivu dvodržavnog rešenja — ideje o dve države koje bi mirno koegzistirale.

Koje su konkretne odluke?

Vlada je najavila da će javno objaviti ranije poverljive katastarske zapise o zemljištu na Zapadnoj obali i da će ukinuti zakon iz jordanskog perioda (1948–1967) koji je regulisao kupovine zemljišta. Pored toga, vlasti su saopštile da će proširiti "monitoring i mere izvršenja" u Područjima A i B, posebno u slučajevima vodećih prekršaja, oštećenja arheoloških lokaliteta i ekoloških rizika.

Zašto su te mere važne?

Objavljivanje katastarskih podataka i ukidanje restrikcija iz jordanskog perioda mogu ubrzati i legalizovati sticanje zemljišta od strane jevrejkih naseljenika. Proširenje nadležnosti u Područjima A i B, koja su formalno pod palestinskom civilnom kontrolom, predstavlja direktno mešanje u administrativne poslove koje je Oslo predao Palestinskoj upravi.

Šta znače oblasti A, B i C?

Prema Oslo sporazumima, Zapadna obala je podeljena na:

• Područje A (oko 18%): puna palestinska uprava i bezbednost;
• Područje B (oko 22%): palestinska uprava za civilne poslove, izraelska kontrola bezbednosti;
• Područje C (oko 60%): potpuna izraelska kontrola, uključujući granicu sa Jordanom i naselja.

Reakcije i politički kontekst

Palestinski predsednik Mahmoud Abbas ocenio je mere kao kršenje međunarodnog prava i pokušaj podrivanja palestinskih institucija i šansi za dve države. Ultranacionalistički ministar finansija Bezalel Smotrich javno je izjavio da se ovim potezima "ubija ideja palestinske države".

Odluke dolaze u trenutku kada su naselja na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu značajno porasla — sa oko 250.000 1993. na približno 700.000 2023. prema podacima izraelske organizacije Peace Now — a njihov rast se ubrzao nakon početka rata u Gazi 2023. godine. Mnogi analitičari smatraju da demografska i teritorijalna realnost čini praktičnu realizaciju suverene palestinske države sve manje izvodljivom.

Poreklo dvodržavnog rešenja i dosadašnji pokušaji

Dvodržavno rešenje ima korene u planu UN iz 1947. i u mirovnom procesu pokrenutom Osla 1993. koji je PLO doveo do uzajamnog priznanja sa Izraelom. Međutim, pregovori su više puta propadali usled sukoba, terorizma, unutrašnjih političkih podela i ključnih spornih pitanja — granica, statusa Jerusalima, povratka izbeglica i bezbednosnih garancija.

Od Šestodnevnog rata 1967, kada je Izrael okupirao Zapadnu obalu, Istočni Jerusalem i pojas Gaze, političke podele su dodatno učvrstile složenu administrativnu realnost na terenu.

Glavni izazovi danas

Među najvećim preprekama za dvodržavno rešenje analitičari ističu:

• Proširenje i legalizacija naselja na okupiranim teritorijama;
• Nepomirljivi stavovi o statusu Jerusalima i granicama;
• Sudbina palestinskih izbeglica i njihovih prava na povratak;
• Bezbednosne tenzije i ponavljajuće sukobe između Izraela i Hamas-a.

Dok međunarodna zajednica i dalje formalno podržava princip dve države, potezi na terenu i unutrašnja politika u Izraelu, naročito pod desničarskim kabinetom premijera Benjamina Netanyahua, dodatno komplikuju perspektivu stvaranja funkcionalne, suverene palestinske države.

Napomena: Ovaj tekst je zasnovan na izveštaju Reutersa iz februara 2024. i sumira ključne političke odluke, reakcije i istorijski kontekst koji oblikuje sadašnje stanje na Zapadnoj obali.