Drecun: Zakon o „strancima“ Preti Administrativnim Čišćenjem Srba Sa KiM, Ugrožava Škole i Zdravstvo

Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, upozorio je da bi Zakon o stranim državljanima koji Priština planira da počne da primenjuje 15. marta predstavljao ozbiljnu pretnju za opstanke Srba na Kosovu i Metohiji (KiM).

Prema njegovoj proceni za Tanjug, primena tog zakona mogla bi dovesti do toga da oko 10.000 Srba neće moći da boravi na teritoriji AP KiM, a da bude ugrođen, pa i onemogućen rad srpskih obrazovnih i zdravstvenih ustanova u sredinama sa srpskim stanovništvom.

„Primena zakona dodatno obeshrabruje povratak Srba na AP KiM, uvode se administrativne prepreke i to je, po proceni Srpske liste, u suštini administrativno čišćenje Srba sa KiM“, izjavio je Drecun.

Političke posledice i izbori u prištinskim institucijama

Drecun je komentarisao i kadrovske odluke u privremenim institucijama u Prištini: izbor Slavka Simića iz Srpske liste za potpredsednika skupštine ocenio je kao uglavnom formalan, dok izbor Nenada Rašića za ministra za povratak tumači kao pokušaj да се ослаби утицај Српске листе.

По његовом мишљењу, Аљбин Курти настоји да маргинализује Српску листу — партију коју, како је навео, „једина може легитимно да представља српски народ на KiM“ и која има везе са званичним Београдом. Drecun сматра да ће Курти избегавати представнике Српске листе у извршној власти и водити једнострану политику према српском становништву.

Strah od kontrole nad institucijama i могућег притиска

Komentarišući izjavu Besnika Bislimija о интеграцији српских здравствених и образовних институција, Drecun је оценио да то најављује „snažnu i brutalnu kampanju“ стављања тих sistema под контролu Приштине. Описао је ту политику као „puzajuće, tiho etničko čišćenje“, наводећи да су се већ десетине хиљада Срба иселиле због институционалног и физичког притиска.

Он је указао да је прва акција Куртија након избора била удар на здравствени и образовни систем и изразио забринутост да ће у наредним недељама бити интензивирана институционална активност, па и потенцијално коришћење механизама силе како би се преузела контрола над тим системима.

Moguće reakcije Beograda i međunarodne zajednice

Drecun је навео да Београд може реаговати пре свега дипломатски, али је додао да западни део међународне заједнице „вероватно неће предузети конкретне мере“ да заустави Куртија, јер његове мере добијају формално правно упориште које, према његовој оцени, ЕУ прихвата.

Zaključak: Drecun упозорава на могуће масовније негативне последице по српско становништво на KiM — од отежаног повратка и исљелавања до парализа образовног и здравственог система — и позива на пажљиво праћење и дипломатску реакцију.