Asteroidi Kao Dobavljači ‘Sjemena’ Za Život: Bennu i Murchison Sadrže Većinu Potrebnih Molekula

Nova studija ističe da su asteroidi i neki meteoriti mogli dostaviti ključne hemijske sastojke koji su omogućili rane metaboličke puteve na Zemlji. Analiza uzoraka sa asteroida Bennu, Ryugu i Itokawa, kao i meteorita Murchison i Murray, upoređena je sa minimalnim "seed setom" zasnovanim na primerku bakterije Desulforudis audaxviator.

Šta su "seed set" i zašto su važni?

"Seed set" označava mali skup molekula neophodnih da bi se pokrenuli osnovni metabolički putevi — u ovom slučaju oni koji vode ka metanogenima (organizmi koji proizvode metan) i acetogenima (organizmi koji proizvode acetat). Takvi putevi zahtevaju supstance kao što su D-riboza i adenin za sintezu adenozin-trifosfata (adenozin-trifosfat, ATP), glavnog energetskog nosača u ćelijama.

Metod i poređenje sa životinjskim modelom

Autori studije, Theresa Fisher i Regis Ferrière, koristili su podatke iz misija za povratak uzoraka (npr. NASA-inog OSIRIS-REx-a koji je posetio B-tip asteroida Bennu) i hemijske analize meteorita. Za model minimalnog seta su se oslonili na bakteriju Desulforudis audaxviator, chemoautotrof otkriven 1,74 milje (≈2,8 km) ispod površine u zlatnoj jami u Južnoj Africi, koja opstaje bez drugih organizama i zavisi samo od dostupnih hemijskih spojeva u sredini.

Ključni nalazi

Studija je pokazala da asteroid Bennu i meteor Murchison sadrže gotovo svih 66 identifikovanih supstanci iz hipotetičkog "seed seta", uključujući adenin i D-ribozu. Drugi ispitani uzorci nisu imali kompletan skup neophodnih hemikalija, što ukazuje da nisu svi kosmički objekti jednako pogodni za dopremanje početnih sastojaka metabolizma.

"To je pomalo kao seme koje počinje da se grana i postaje stablo," rekao je istraživač Theresa Fisher. "Htele smo da odredimo koliko mali taj seed set može biti, a da i dalje proizvede sve spojeve koji su neophodni organizmu za funkcionisanje."

Šta to znači za poreklo života?

Rezultati pojačavaju mogućnost da su kosmički objekti doprineli dobavljanju molekula koje su olakšale pojavu ranih metaboličkih puteva na Zemlji — pristup koji nije nužno u suprotnosti sa idejom o zemaljskim procesima (npr. vulkanska hemija, munje), već sugeriše kombinovano poreklo. Neka istraživanja čak ukazuju da je poslednji univerzalni zajednički predak (LUCA) mogao imati acetogeni metabolizam, što dodatno podržava važnost supstanci poput acetata, adenina i riboze.

Dalji koraci i implikacije

Autori pozivaju na nastavak praćenja B-tip asteroida i sličnih tela bogatih organskom materijom, kao i ispitivanje drugih tela u Sunčevom sistemu poput patuljastog planeta Ceresa, koji može imati unutrašnje vode. Takva istraživanja će pomoći da se oceni koliko su često i u kojoj meri kosmički objekti mogli dopremiti gradivne blokove života na Zemlju — i možda i na drugim mestima u Sunčevom sistemu.

Zaključak: Studija ne dokazuje da je život nastao zbog asteroida, ali pokazuje da su određeni asteroidi i meteoriti mogli biti izvor velikog broja ključnih molekula potrebnih za početak metabolizma, čime se proširuje razumevanje mogućih puteva nastanka života.