Nemačka i Francuska Otvaraju Pregovore o Evropskom Nuklearnom Štitu — Put Ka Manjoj Zavisnosti od SAD

Nemačka i Francuska započele su razgovore o mogućem evropskom nuklearnom odvraćanju koje bi smanjilo zavisnost Evrope od Sjedinjenih Država, a istovremeno ostalo integrisano u postojeće okvire NATO-a, potvrdio je nemački kancelar Friedrich Merz na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Pregovori i stavovi Berlina

Merz je izjavio da su započeti “prvi razgovori” sa francuskim predsednikom Emmanuelom Macronom o evropskom nuklearnom odvraćanju i naglasio da bi svaka takva inicijativa bila "u potpunosti integrisana u naše nuklearno deljenje u okviru NATO-a". Dodao je da cilj nije stvaranje zona različitih nivoa bezbednosti u Evropi niti isključivanje SAD iz sistema kolektivne odbrane.

Friedrich Merz – seen at a meeting in Munich with US secretary of state Marco Rubio – wants to reduce Europe’s dependence on America - AFP

„Počeo sam prve razgovore sa francuskim predsednikom Emmanuelom Macronom o evropskom nuklearnom odvraćanju. Ovo će biti u potpunosti integrisano u naše nuklearno deljenje u okviru NATO-a... Ne radimo ovo tako što ćemo zanemariti NATO.” — Friedrich Merz

Kontekst: promena transatlantskih odnosa

Inicijativa dolazi u vreme kada mnoge evropske saveznice nastoje da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu odbranu, dok se američki prioriteti delimično preusmeravaju ka zaštiti interesa na sopstvenom kontinentu i u Indo-Pacifiku. Merz je na konferenciji ukazao i na „pukotinu” između Evrope i SAD u pogledu pitanja kao što su sloboda govora, kulturni konflikti i odbrambeni prioriteti.

Reakcije i koncepti

U Briselu je Elbridge Colby, zvaničnik Pentagona, predstavio ideju „NATO 3.0” — koncept u kojem bi Evropa preuzela veće vođstvo u kontinentalnoj odbrani dok bi SAD ostale ključni saveznik. Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte rekao je da će savez sve više imati evropsko vođstvo, ali uz "apsolutno ukotvljenu" ulogu SAD.

Emmanuel Macron shakes hands with Lithuanian president Gitanas Nauseda as Friedrich Merz stands behind them at a gathering of EU leaders - Reuters

Arsenali i taktičko nuklearno oružje

Evropske nuklearne sposobnosti su ograničene: Velika Britanija i Francuska drže strateške arsenale, pri čemu samo Velika Britanija deli svoj strateški potencijal unutar NATO-a. Zajedno, Britanija i Francuska imaju oko 400 podmorskih bojevih glava. Za poređenje, SAD raspoređuju oko 1.670 aktivno raspoređenih bojevih glava, a procene za Rusiju su oko 1.500.

Evropa i dalje zavisi od američkih taktičkih nuklearnih bombi razmeštenih u nekoliko zemalja (trenutno Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Holandija i Turska), koje bi bile korišćene u slučaju potrebe za zaustavljanjem kopnenog napada.

While Britain and France have their own submarine-based nuclear warheads, the US controls all the smaller tactical nuclear weapons in Europe - Getty

Diplomatija i nesigurnost

Merz je takođe rekao da je Nemačka spremna da otvori razgovore sa Rusijom o okončanju rata u Ukrajini, ali je ocenio da Vladimir Putin zasad ne pokazuje spremnost za „ozbiljne pregovore”. Istovremeno, ostaje nejasno kako bi se tačno razlikovao eventualni evropski nuklearni štit od postojećih garancija NATO-a — osim po stepenu nezavisnosti od Vašingtona. Emmanuel Macron je ranije dao naslutiti mogućnost da Evropa razvije sopstvena taktička nuklearna sredstva.

Šta dalje?

Debata o evropskom nuklearnom odvraćanju otvara pitanja o troškovima, pravnim i političkim implikacijama, raspodeli kontrole nad bojevim glavama i integraciji s NATO-om. Moguće su višemesečne ili višegodišnje konsultacije između Berlina, Pariza i partnera pre nego što se donesu bilo kakve konkretne odluke.

Zaključak: Planovi za evropski nuklearni štit su u ranoj fazi i služe kao znak da Evropa preispituje bezbednosne oslonce u uslovima geopolitičkih promena. Ključna pitanja ostaju politička volja, tehnička izvodljivost i usklađivanje sa NATO obavezama.