Ukratko: Martin Jaeger, direktor BND-a, pozvao je Nemačku da omogući veću operativnu slobodu obaveštajnim službama kako bi odgovorile na hibridne pretnje povezane s Rusijom. BND je, prema njegovim rečima, razotkrio veliku kampanju uticaja pred prošlogodišnje izbore koja je koristila deepfake i falsifikovana svedočenja, dok je policija registrovala 321 slučaj sabotaže prošle godine. Kancelar Friedrich Merz podržava jačanje službi, a Bundestag razmatra zakon za aktivnije mere.
Nemačka Traži Veću Operativnu Slobodu Obaveštajnih Službi Zbog Ruskih Hibridnih Pretnji
FILE PHOTO: Incoming president of BND Martin Jaeger speaks, on the day of the handover of the office, in Berlin, Germany, September 11, 2025. REUTERS/Liesa Johannssen/Pool/File Photo
BERLIN, 13. feb — Nemačka bi trebalo da ojača svoje obaveštajne agencije i omogući im veću slobodu delovanja suočene s nizom hibridnih pretnji koje, kako je ukazano, dolaze iz Rusije, izjavio je u petak direktor nemačke spoljne obaveštajne službe BND.
Posle decenija stroge samonametnute uzdržanosti u pogledu državnog prisluškivanja i nadzora posle Drugog svetskog rata, nemački političari i bezbednosni zvaničnici sve više zagovaraju da i spoljna i unutrašnja obaveštajna služba dobiju veće ovlašćenja za delovanje pred, kako ocenjuju, rastućom pretnjom iz Rusije.
"Pretnja koja potiče iz hibridnog ratovanja je prepoznata", rekao je Martin Jaeger, direktor BND-a, obraćajući se panelu na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
"Odvraćanje još uvek ne funkcioniše. Postavlja se pitanje: da li ćemo jednostavno nastaviti da posmatramo i beležimo te pojave, ili smo došli do tačke u kojoj moramo preduzeti aktivne kontra mere?"
Jaeger je naveo da je Nemačka razotkrila opsežnu mrežu uticajnih operacija povezanu s Rusijom pred prošlogodišnje federalne izbore. Prema njegovim rečima, kampanja je koristila pseudo-istraživačke sadržaje, deepfake tehnologiju i falsifikovana svedočenja na više platformi.
On je takođe rekao da je policija prošle godine registrovala 321 slučaj sabotaže u Nemačkoj, od kojih je veliki broj verovatno povezan sa ruskim akterima, kako je ocenio BND.
Ruska vlada dosledno negira umešanost u mreže dezinformacija, ali percipirana pretnja ostaje jedna od glavnih tema među zapadnim kreatorima politike još od aneksije Krima 2014. i pune invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Nemački kancelar Friedrich Merz rekao je na konferenciji da će vlada ojačati obaveštajne službe kao deo šireg napora da obnovi oružane snage i poveća otpornost države pred pojačanom pretnjom. "Zaštitićemo naš slobodni demokratski poredak i od unutrašnjih i od spoljnih neprijatelja", naglasio je Merz.
Parlament Nemačke trenutno raspravlja o novom zakonu koji bi ublažio neka dosadašnja ograničenja i omogućio obaveštajnim službama aktivnije mere protiv bezbednosnih pretnji. Debata u Bundestagu odražava rastuću zabrinutost zbog metode hibridnog delovanja, uključujući dezinformacije i sabotaže.
Izveštaj je pripremio James Mackenzie; uređivanje teksta uradio je William Maclean.
Pomozite nam da budemo bolji.
