Iran i SAD U Zaoštrenom Sukobu Dok Dijaspora Organizuje Masovne Proteste

Teheran — Iran i Sjedinjene Države razmenjuju sve oštrije poruke pred mogućim novim krugom posredovanih razgovora, dok iranska dijaspora organizuje masovne proteste širom sveta zahtevajući kraj verske vlasti i odgovornost za žrtve prethodnih sukoba.

Diplomatski pritisci i sporna razmena zahteva

Washington javno insistira na ograničenju iranskog raketnog programa i potpuno zaustavljanje nuklearnog obogaćivanja. Iran je dosledno odbacivao te zahteve, ali je istovremeno ponudio mogućnost "razređivanja" visoko obogaćenog uranijuma — za koji predstavnici tvrde da je zatrpan pod ruševinama posle američkog bombardovanja u junu — u zamenu za ukidanje sankcija.

U međuvremenu, američki predsednik Donald Trump najavio je slanje drugog nosača aviona na Bliski istok i izjavio da bi "promena režima" u Iranu bila "najbolja stvar". Iranski zvaničnici, među kojima i predsednik Masoud Pezeshkian, ističu da traže mirno rešenje i zahvalili su regionalnim posrednicima — Azerbejdžanu, Turskoj, Kataru, Omanu, Saudijskoj Arabiji i drugima — na naporima da spreče vojni sukob.

Masovni protesti iranske dijaspore

Desetine hiljada Iranaca u inostranstvu, protivnika teokratskog sistema koji vlada od revolucije 1979. godine, izašli su na ulice u okviru poziva na "globalni dan akcije" koji je uputio Reza Pahlavi, sin svrgnutog šaha. Glavni skupovi zabeleženi su u Minhenu, Los Anđelesu i Torontu, a protesti su održani i u Sidneju, Melburnu, Hagu, Cirihu, Rimu, Budimpešti i Tokiju.

Organizovani su i raniji masovni skupovi, uključujući protest u Torontu sa više od 150.000 učesnika, dok je za minhenski skup prijavljeno oko 100.000 ljudi. Demonstracije dijaspore ocenjuju se kao jedne od najvećih od talasa protesta 2022–2023, koji su usledili nakon smrti Mehse Amini u policijskom pritvoru.

Žrtve, hapšenja i pritisci na prava

Ujedinjene nacije i međunarodne organizacije za ljudska prava dokumentovale su široku upotrebu smrtonosne sile protiv mirnih demonstranata. Specijalna izvestiteljka UN za Iran Mai Sato ranije je navela procenu da bi broj poginulih mogao prelaziti 20.000 civila, dok iranske vlasti odbacuju te tvrdnje i optužuju "teroriste" i spoljne sile za nemire.

Desetine hiljada ljudi privedeno je tokom i posle protesta, a postoje izveštaji o suđenjima i smrtnim kaznama — među njima i slučaj 18-godišnjeg rvačkog šampiona Saleha Mohammadija, kome su međunarodne organizacije i advokati osporavali priznanje koje je, prema navodima, pribavljeno pod prinudom.

Porodice stradalih i dalje komemoriraju svoje najmilije: u Teheranu su održane žalobne ceremonije povodom "chehelom" (40 dana), dok se video-snimci i porodične objave šire društvenim mrežama uprkos oštroj internet cenzuri.

Reakcije i neizvesnost

Iranski pravosudni zvaničnici saopštavaju da je nekoliko istaknutih reformističkih funkcionera pušteno uz kauciju, dok su drugi ostali u pritvoru. Zvaničnici takođe najavljuju da će "znatan" broj studenata uskoro biti pušten, ali tačan broj pritvorenih i dalje nije javan zbog ograničenog pristupa informacijama.

Napomena: Tačan broj žrtava i pritvorenih ostaje nepoznat zbog široke kontrole interneta i ograničenih nezavisnih izvora informacija.

Dok diplomatski kontakt ostaje moguć, tenzije su i dalje visoke: s jedne strane su pitanja bezbednosti i nuklearnog programa, a s druge duboko ukorenjeni unutrašnji zahtevi za promenom režima i odgovornošću za postupke snaga bezbednosti.