Upozorenje naučnika: Poljoprivredne suše mogu postati mnogo češće — prete usevima i cenama hrane

Iako neke oblasti beleže više padavina, nova studija Univerziteta u Readingu upozorava da rast globalnih temperatura može dovesti do češćih i intenzivnijih poljoprivrednih suša. Rad pokazuje da topliji vazduh ubrzava isparavanje vode iz tla i biljaka, pa vlaga na poljima opada brže nego što je padavine mogu nadomestiti — čak i tamo gde ukupne padavine rastu.

Šta istraživanje kaže

Istraživači su analizirali vlažnost tla tokom vegetacionih perioda koristeći klimatske podatke i računarske modele kako bi identifikovali regione najranjivije na isušivanje zemljišta. Glavna žarišta su zapadna i centralna Evropa, zapadna Severna Amerika, severni deo Južne Amerike i južna Afrika.

„Klimatske promene zagrevaju vazduh, što povećava isparavanje iz tla i biljaka. To isušuje njive čak i kada pada više kiše, posebno tokom proleća u Evropi i Severnoj Americi,“ rekla je profesorica Emily Black sa Univerziteta u Readingu, vodeća autorka studije.

Posledice za poljoprivredu i tržišta

Poljoprivrednici već osećaju posledice sve nepredvidljivijih vegetacionih sezona: padovi prinosa, porast troškova navodnjavanja i veća volatilnost cena hrane. Prethodne suše u Evropi (2003, 2010, 2018) pokazuju kako suvo proleće ili rano leto može brzo preraslo u višemesečni stres za useve i voćnjake.

Odgovori i mere prilagođavanja

Vlade i agrarne agencije pojačavaju podršku za mere koje štede vodu i povećavaju otpornost: u EU se razmatraju subvencije kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku za precizno navodnjavanje i sušu otpornije sorte, dok programi u SAD i Australiji već nude finansijsku i tehničku pomoć. Na terenu, poljoprivrednici primenjuju tehnike poput malčiranja, pokrovnih useva, poboljšanja strukture tla i efikasnih sistema navodnjavanja, kao i selekcije suvotpornijih sorti.

Za Srbiju i region, iako studija ne daje lokalne procene, isti fizički procesi — veće isparavanje pri višim temperaturama — mogu narušiti raspoloživost vode za navodnjavanje i uticati na prinose i cene. Zato su unapređenje upravljanja vodnim resursima, edukacija farmera i ulaganja u otpornije prakse i tehnologije važni i za domaću poljoprivredu.

Zaključak: Klimatsko zagrevanje može povećati rizik od poljoprivrednih suša i u regionima sa rastom padavina, pa su kombinovana politika, istraživanje i praktična prilagođavanja neophodni da bi se smanjio uticaj na proizvodnju hrane i lokalne ekonomije.