Astronomi su pomoću CHEOPS-a otkrili četvoroplanetni sistem oko crvenog patuljka LHS 1903 u kome je najudaljenija planeta stenovita, dok su dve srednje gasovite — redosled koji protivreči standardnim modelima formiranja planeta. Četvrta planeta ima masu ~5,8 Zemalja i procenjenu temperaturu oko 60°C. Moguća objašnjenja su kasno formiranje u gas-siromašnom okruženju ili gubitak atmosfere usled sudara; dalja posmatranja JWST-om mogu rasvetliti nastanjivost i poreklo sistema.
Astronomi Otkrili 'Unutra-Napolje' Planetarni Sistem Koji Krši Teorije
An artist's impression of a planetary system with four planets, around a small red star, called LHS1903 with a large reddish-brown rocky planet with craters is visible in the foreground and three smaller planets: one with blue and white colors, another with blue and brown bands, the third with a rocky surface behind it and in the top right corner of the image, a small but bright red star illuminates the scene, with space dust and distant stars visible in the background, in this illustration released on February 12, 2026. ESA/Handout via REUTERS
Astronomi su pomoću evropskog svemirskog teleskopa CHEOPS otkrili neobičan planetary sistem oko crvenog patuljka LHS 1903, udaljenog oko 117 svetlosnih godina u pravcu sazvežđa Liska (Lynx). Sistem sadrži četiri planete — dve stenovite super-Zemlje i dve gasovite mini-Neptuna — ali njihov redosled iznenađuje naučnike: najudaljenija planeta je stenovita, dok su dve srednje planete gasovite.
Zašto je sistem neobičan?
Prema standardnim modelima formiranja planeta, planete bliže zvezdi obično su male i stenovite, dok se gasovite planete formiraju dalje, u hladnijim delovima protplanetarnog diska bogatim gasom i ledom. U sistemu LHS 1903 taj poredak je preokrenut — što navodi istraživače da ga opišu kao "izgrađen iznutra-napolje".
"Paradigma formiranja planeta kaže da bi planete blizu svoje zvezde trebalo da budu male i stenovite... Nasuprot tome, ovaj sistem nas izaziva zato što imamo stenovitu planetu izvan gasovitih svetova," rekao je Thomas Wilson (Univerzitet u Warwicku), vodeći autor studije objavljene u časopisu Science.
Osnovne karakteristike sistema
- Zvezda LHS 1903 ima oko 50% mase Sunca i približno 5% njegove sjajnosti.
- Sve četiri planete orbitiraju mnogo bliže svojoj zvezdi nego Merkur Suncu; najudaljenija planeta kruži na ~40% Merkur–Sun udaljenosti.
- Dve stenovite planete su super-Zemlje (2–10 mase Zemlje), dok su dve gasovite mini-Neptuni (manji od Neptuna, ali veći od Zemlje).
- Četvrta, najudaljenija planeta ima masu ~5,8 Zemalja i procenjenu temperaturu oko 60°C (140°F).
Moguća objašnjenja poremećenog poretka
Istraživači predlažu dve glavne hipoteze: ili se četvrta planeta formirala kasnije u gas-siromašnom okruženju ("kasni cvet"), jer je gas koji bi joj formirao atmosferu već iskorišćen za stvaranje njenih srodnika; ili je prvobitno imala gustom atmosferu koja je kasnije izgubljena — na primer udarom ili drugim katastrofalnim događajem.
"Da li je stigla upravo kad je gas presahnuo? Ili je pretrpela sudar koji joj je skinuo atmosferu?" pita se Andrew Cameron (Univerzitet St Andrews), koautor studije, dodajući da nas sistem podseća na teorije o nastanku Zemljinog Lune putem velikog sudara.
Šta ovo znači za potragu za životom?
Autori ističu da je procenjena temperatura četvrte planete (~60°C) ekstremna za većinu oblika života kakve poznajemo na Zemlji, iako u tekstu studije postoji napomena da su dalja posmatranja, uključujući potencijalne analize Džejms Veb svemirskim teleskopom (JWST), potrebna da se utvrde uslovi na planeti i njena stvarna podobnost za život.
Ovo otkriće ne samo da postavlja pitanja o mehanizmima formiranja planeta oko malih zvezda, već i naglašava koliko su eksoplanetski sistemi raznoliki — i koliko još toga treba da naučimo.
Posmatranje i objava: Sistem je zabeležio ESA-in teleskop CHEOPS, a analiza je objavljena u časopisu Science. Do sada je otkriveno više od 6.100 egzoplaneta od 1990-ih.
Pomozite nam da budemo bolji.
