Marko Perković Tompson održao je drugi koncert zaredom u dvorani Pecara u Širokom Brijegu, gde su, prema izveštajima, dominirali ustaški simboli i parole poput „Za dom spremni”. Na koncertu su pevane pesme kao što su Oluja i Bojna Čavoglave, a pod šatorima su takođe puštane njegove numere. Pojavio se i kontroverzni snimak dece iz vrtića koja pevaju Tompsonovu pesmu, što je dodatno izazvalo reakcije s obzirom na blizinu mesta stradanja Prebilovci.
Tompson U Širokom Brijegu: Ponovo Ustaški Simboli i Pesme — Provokacija Blizu Prebilovaca
© FOTO TANJUG/ FOTO HINA/ Lana Slivar Dominić/ bg
Marko Perković Tompson održao je drugi koncert zaredom u dvorani Pecara u Širokom Brijegu (FBiH), a lokalni mediji i posetioci navode da je program bio obeležen istim repertoarom i simbolima kao i prethodne večeri.
Prema izveštajima, na koncertu su se mogli videti ustaški znaci, posetioci s majicama s oznakom HOS i transparentima s parolom „Za dom spremni”. Među pesmama koje su izvođene i pevane bili su i hitovi kao što su Oluja i Bojna Čavoglave, navodi portal BN.
Organizatori i pojedini gledaoci tvrde da je reč o isključivo muzičkom događaju, ali mnogi Srbi događaj doživljavaju kao otvorenu provokaciju: Prebilovci, mesto masovnog stradanja tokom Drugog svetskog rata, udaljeni su oko 50 kilometara od Širokog Brijega.
Portal Bljesak javlja da su pod šatorima u blizini dvorane, još pre zvaničnog početka, takođe bile puštane ili izvodene Tompsonove pesme. Dan nakon prvog koncerta na društvenim mrežama se pojavio i snimak koji je izazvao snažne reakcije — na snimku se vide deca i vaspitačica kako stoje u krugu držeći se za ruke i zajedno pevaju uz Tompsonovu pesmu „Ako ne znaš šta je bilo”, uz opis da se dečji vrtić u Širokom Bregu priprema za nastup.
Izvori događaja ponavljaju da je reč o muzičkoj manifestaciji, dok kritičari ističu da javno izvođenje simbolike i parola povezanih s ustaškim pokretom ima snažan negativan emotivni i istorijski naboj, naročito u kontekstu hercegovačkih stratišta.
Podsećamo da su u masakru u selu Prebilovci u avgustu 1941. godine, prema podacima iz sudskog procesa, u jamu Golubinka strpana 470 Prebilovčana — među kojima su bila 237 dece i 233 žene; smatra se da je stvarni broj žrtava mogao biti i veći.
Dogadjaji i objavljeni snimci izazvali su osude i zahteve za većom odgovornošću organizatora, dok se istovremeno pojavljuju i odbrambeni iskazi onih koji smatraju da kultura i muzika ne bi trebalo da budu odmah politizovane. Događaj prati povećano interesovanje javnosti i medija, te pozivi na istragu eventualnih prekršaja i reakciju nadležnih organa.
Pomozite nam da budemo bolji.
