Sretenje 1804: Početak Prvog Srpskog Ustanka i Rađanje Moderne Srbije

Srbi sa obe strane Drine, u Srbiji i u Republici Srpskoj, obeležavaju Sretenje kao Dan državnosti. Taj datum podseća na početak Prvog srpskog ustanka 1804. godine, koji je označio obnovu srpske državnosti, ali i na donošenje prvog Ustava Kneževine Srbije u Kragujevcu 1835. godine.

Pozadina i Povod Ustanaka

Pre zborа u Orašcu, događaj koji je pokrenuo ustanak bio je poznat kao Seča knezova. Dana 4. februara 1804. u Valjevu su dahije — pobunjeni turski nadzornici — naredile pogubljenja najuglednijih Srba: knezova, sveštenika, bogatijih trgovaca i onih koji su ranije stajali u otporu janičarima. Taj događaj izazvao je talas ogorčenja i ubrzao odluku o podizanju bune.

Izvorni opis: Mihajlo Pejić, protojerej iz Zemuna, 3. februara je zabeležio: "Tako o danas 72 mrtve glave..." — dok pismo srpskih starešina od 3. maja 1804. pominje i cifru od oko 150 stradalih, što pokazuje razlike u izvorima.

Zbor U Orašcu I Izbor Vođe

Na zboru srpskih starešina u Orašcu kod Aranđelovca, na mestu poznatom kao Marićevića jaruga, doneta je odluka o podizanju bune protiv dahija. Za vođu ustanka izabran je Đorđe Petrović, poznatiji kao Karađorđe. Važno je naglasiti da je reč bila o improvizovanom skupu predstavnika iz Šumadije, a Karađorđe je najpre izabran za vojni vođu ustanka, dok je formalno priznanje za vrhovnog vođu usledilo kasnije.

Tok Ustanka i Najznačajnije Bitke

Ustanak je brzo prerastao u niz oružanih sukoba i oslobađanja: Valjevo i Rudnik (mart 1804), Kragujevac (april 1804). Neke od ključnih bitaka bile su batalji na Ivankovcu, Ceru, Čokešini i naročito na Mišaru (13. avgusta 1806), gde su ustanici ostvarili odlučujuću pobedu. U januaru 1807. godine ustanici su zauzeli Beogradsku tvrđavu na Kalemegdanu.

Spoljna Politika I Podrška

Tokom ustanka Srbija je povremeno dobijala podršku Rusije — diplomatsku, savezničku i materijalnu. Velike sile tadašnjeg doba (Francuska, Velika Britanija) imale su sopstvene interese i u različitim prilikama delimično su podržavale Osmansko carstvo. Promene na evropskom ratištu, naročito Napoleonski ratovi, snažno su uticale na tok i ishod ustanka.

Pad Ustanka, Emigracija I Nasleđe

Prvi srpski ustanak je ugušen 1813. godine pod naletom turskih snaga i usled promene odnosa velikih sila. Mnogi učesnici i deo civilnog stanovništva napustili su zemlju; procene navode oko 120.000 izbeglica koje su prešle u Austriju. Ipak, želja za slobodom se nije ugasila: 1814. izbila je Prodanova buna, a 1815. počeo je Drugi srpski ustanak koji je na kraju doveo do formiranja Kneževine Srbije i dugotrajnijih ustavnih promena.

Zašto Je Sretenje Važno Danas

Sretenje simbolizuje početak procesa koji je doveo do moderne srpske države — od samoorganizacije i oružanog otpora do uspostavljanja upravnih institucija i Ustava. Događaji iz 1804. imaju mesto u narodnoj epici i kolektivnoj memoriji, ali ih treba tumačiti i kroz prizmu evropske politike tog vremena i raznolikih istorijskih izvora.