Abbas Aragči je stigao u Ženevu na drugi krug indirektnih pregovora sa SAD, uz posredovanje Omana. Glavna neslaganja tiču se američkog zahteva za prekid obogaćivanja urana i iranskog insistiranja na miroljubivom karakteru svog programa. Sastanci u Ženevi uključuju i susrete sa zvaničnicima Švajcarske, Omana i IAEA, dok regionalne tenzije ostaju visoke.
Abbas Aragči u Ženevi: Počinje drugi krug indirektnih nuklearnih pregovora sa SAD
A cleric and other people attend an annual rally marking 1979 Islamic Revolution in Tehran, Iran, Wednesday, Feb. 11, 2026. (AP Photo/Vahid Salemi)(ASSOCIATED PRESS)
Iranski ministar spoljnih poslova Abbas Aragči otputovao je iz Teherana u Ženevu na drugi krug indirektnih nuklearnih pregovora sa Sjedinjenim Državama, saopštila je državna agencija IRNA.
Prethodni krug razgovora održan je prošle nedelje u Maskatu, a Oman ponovo posreduje u razgovorima koji su sada preseljeni u švajcarsku prestonicu, prenosi IRNA na svom Telegram kanalu.
Prošlogodišnji pokušaji razgovora prekinuti su nakon naglog pogoršanja bezbednosne situacije u regionu i serije napada koji su dodatno podigli tenzije između Irana, Izraela i SAD. Incidenti su izazvali uzajamna optuživanja i povećanu vojnu prisutnost u regionu, ali detalji o pojedinačnim napadima i njihovim posledicama i dalje su predmet različitih izvora.
Sporne tačke pregovora: Administracija tadašnjeg predsednika Donalda Trumpa zahteva potpuno obustavljanje obogaćivanja urana, što Teheran kategorično odbacuje, ističući da je njegov nuklearni program miroljubiv. Pre rata u junu, Iran je obogaćivao uran do oko 60% čistoće, što je tehnički bliže nivou koji bi mogao olakšati razvoj oružja, napominju stručnjaci.
Aragči se očekuje i na bilaterlanim susretima sa zvaničnicima Švajcarske i Omana, kao i sa generalnim direktorom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
Ranije u danu, američki senator Marco Rubio izjavio je da SAD i dalje teže diplomatskom rešenju i da administracija šalje izaslanike radi nove runde razgovora, navodeći da je cilj sprečavanje eskalacije sukoba. Izveštaji ne daju uvek jedinstvenu sliku o imenima ili sastavu delegacija, pa su pojedinosti ponekad nejasne.
U međuvremenu, američka mornarica je rasporedila nosač aviona USS Gerald R. Ford ka Bliskom istoku, kao deo pojačane vojne prisutnosti koju Vašington objašnjava zaštitom američkih interesa. Regionalne vlasti i države Zaliva upozorile su da bi bilo kakav direktan sukob mogao prerasti u širi regionalni konflikt.
Izrael i dalje zauzima strožiji stav: premijer Benjamin Netanjahu zahteva da svaki sporazum obuhvati ograničenja iranskog balističkog programa i prekid finansiranja oružanih grupa koje deluju u regionu. Nije jasno koliko će taj zahtev imati uticaj na stavove Vašingtona u aktuelnim razgovorima.
Pregovori u Ženevi predstavljaju novi pokušaj diplomatskog rešenja usred podignutih vojnih i političkih tenzija. Ishod će zavisiti od spremnosti strana na kompromis i uloge posrednika.
Pomozite nam da budemo bolji.
