M31-2014-DS1, zvezda u Andromedi, prvo je pojačala infracrveni sjaj tokom ~3 godine, a zatim u vidljivom spektru praktično nestala do 2023. godine. Istraživači smatraju da je jezgro zvezde direktno kolabiralo u crnu rupu dok su spoljašnji slojevi formirali prašnjavi omotač. Ako je ovo čest proces, menja procenu broja supernova, distribuciju teških elemenata i očekivanu populaciju crnih rupa. Studija je objavljena u časopisu Science.
Zvezda Teža 13 Puta Od Sunca U Andromedi Nestala Tiho — Moguća Direktna Formacija Crne Rupe
Astronomi su dugo očekivali bučne završetke masivnih zvezda — spektakularne supernove koje kratko zasijaju jače od cele galaksije. Međutim, posmatranje u Andromedi daje drugačiju sliku: zvezda M31-2014-DS1 je, umesto eksplozije, postepeno izbledela i verovatno direktno kolabirala u crnu rupu.
Kako je otkriveno
Priču je pokrenuo pregled arhivskih podataka misije NEOWISE iz 2014. godine, koji je pokazao neobično pojačanje infracrvenog sjaja jedne zvezde u galaksiji Andromeda (M31). Infracrveno zračenje, nevidljivo ljudskom oku, otkriva grejani prašak i gas — i tokom oko tri godine objekat je postepeno jačao u tom delu spektra. Zatim je u vidljivom svetlu dramatčno izgubio sjaj, do 2023. praktično nestavši iz opservacija i ostavivši za sobom prašnjavi omotač.
Šta sugerišu podaci
Istraživači su sproveli najveću dosad studiju promenljivih infracrvenih izvora u Mlečnom putu i obližnjim galaksijama u potrazi za kandidatima koji bi mogli da pokažu "direktan kolaps" — scenario u kome jezgro masivne zvezde propadne u crnu rupu bez jake supernove. M31-2014-DS1 se istakla kao najjači kandidat.
„Drastično i dugotrajno slabljenje ove zvezde je vrlo neuobičajeno i sugeriše da supernova nije nastupila, već da je jezgro direktno kolabiralo u crnu rupu“, rekao je Kishalay De, vodeći autor i profesor na Columbia University.
Zvezda je prvobitno imala oko 13 masa Sunca, a nakon gubitka materije zbog snažnih zvezdanih vetrova pre svoje smrti procenjuje se na približno 5 masa Sunca. Umesto eksplozivnog izbacivanja spoljašnjih slojeva, podaci upućuju na nežnije udaljavanje spoljnih slojeva i formiranje prašine koja danas daje slab infracrveni sjaj zagrejan materijalom oko novoformirane crne rupe.
Konsekvence za astronomiju
Ako se potvrdi da je M31-2014-DS1 zaista primer direktnog kolapsa, to bi promenilo procene koliko zvezda umire kroz supernove i koliko se crnih rupa formira „tiho“. Ravnoteža između eksplozivnih i „neeksplozivnih“ smrti utiče na model distribucije teških elemenata (kao što je gvožđe) u galaksijama i na predviđanja populacije crnih rupa i stope njihovih spajanja vidljivih kroz gravitacione talase.
Postojao je i raniji, slabiji kandidat — događaj iz oko 2010. u galaksiji NGC 6946 — ali je bio deset puta dalje i stotinu puta slabiji, pa su zaključci bili neizvesniji. M31-2014-DS1 nudi znatno jasnije, kvalitetnije podatke.
Šta sledi
Autori studije nastaviće da pretražuju arhive i planiraju buduće infracrvene preglede kako bi pronašli više „nestalih“ zvezda i utvrdili koliko je čest direktni kolaps. Rad je objavljen u časopisu Science.
Napomena: Iako su podaci u ovom slučaju u korist scenarija direktnog kolapsa, naučna potvrda zahteva dodatna posmatranja i nezavisnu analizu.
Pomozite nam da budemo bolji.
