Naučnici su otkrili mogući razlog neočekivanog oporavka hainanskog gibona: populacija se oporavila sa 13 jedinki (2003) na oko 42 danas. Genomske analize 18 divljih i 4 muzejska uzorka pokazuju visoku lokalnu rekombinaciju i nizak genetski teret, verovatno zbog mešanja dve drevne genetske linije nakon ledenog doba. Ipak, dugoročni oporavak zavisi od intenzivnih mera zaštite i saradnje sa lokalnim zajednicama.
Hainanski gibon: Kako je „najređi primat“ uspeo da se vrati sa ivice izumiranja
Xinhua News Agency/Getty Images - PHOTO: Photo taken on Oct. 25, 2019 shows a Hainan gibbon at the Bawangling nature reserve in south China's Hainan Province.
Naučnici su možda otkrili razlog neočekivanog oporavka hainanskog gibona, jedne od najkritičnije ugroženih vrsta primata. Prema studiji objavljenoj u časopisu Science Advances, populacija koja je 2003. pala na svega 13 jedinki danas broji oko 42 primerka.
Autori rada ističu da, uprkos ograničenoj genetskoj raznolikosti, moderni hainanski giboni pokazuju neočekivano povoljne genetske osobine: visoku lokalnu genomsko rekombinaciju, korisne funkcionalne varijacije i relativno nizak genetski teret.
Kako su došli do ovih zaključaka
Istraživači su analizirali DNK dobijenu iz izmeta 18 divljih gibona i četiri muzejska uzorka. Podaci ukazuju da je vrsta prošla kroz istorijsko genetsko usko grlo tokom Last Glacial Maximum (pre oko 20.000–26.000 godina), nakon čega je usledila dugotrajna ekspanzija.
Tokom te ekspanzije došlo je do ponovnog mešanja dve dugo razdvojene genetske linije, što je verovatno „restartovalo“ genetsku raznovrsnost u lokalnim populacijama i pomoglo smanjenju štetnih mutacija koje se obično gomilaju u veoma malim populacijama.
Istorija i savremeni izazovi
U 1950-im godinama procenjeno je da je na ostrvu Hainan živelo i do 2.000 gibona, ali su krčenje šuma i krivolov doveli do drastičnog pada broja jedinki. Danas se preostala populacija nalazi uglavnom u jedinom sačuvanom šumskom pojasu, Hainan Tropical Rainforest unutar Bawangling Nacionalnog rezervata prirode.
Jedna porodica gibona primećena je izvan rezervata 2019. godine i dobro napreduje zahvaljujući konzervacionim naporima i edukaciji lokalne zajednice.
Hainanski giboni su drvećarski frugivori i imaju ključnu ulogu u šumskim ekosistemima ostrva kroz raspršivanje semena i održavanje strukture krošnje. IUCN ih je 2015. svrstao među kritično ugrožene vrste, a Zoološko društvo Londona (ZSL) ih smatra najređim čovekolikim primatom na svetu.
ZSL i drugi stručnjaci upozoravaju da će dugoročni oporavak zahtevati intenzivan program zaštite: očuvanje i proširenje staništa, smanjenje krivolova, angažman lokalnih zajednica i dalje praćenje genetskog zdravlja populacije.
Zaključak: Genetska istorija hainanskih gibona — staro usko grlo praćeno višemilenijumskom ekspanzijom i ponovnim mešanjem linija — verovatno je doprinela iznenadnom poboljšanju genetskog zdravlja, ali vrsta i dalje zavisi od aktivne zaštite.
Pomozite nam da budemo bolji.
