Rekordna raseljavanja na Zapadnoj obali 2025: Izrael proglašava velike oblasti „državnom svojinom“

Izraelska vlada je ove nedelje odobrila plan kojim velike delove okupirane Zapadne obale proglašava „državnom svojinom“, pri čemu se teret dokazivanja vlasništva prebacuje na Palestince. Odluka je izazvala oštre regionalne osude i mnogi je opisuju kao de fakto aneksiju, što kritičari smatraju suprotnim međunarodnom pravu.

Podaci o prisilnim raseljavanjima

Prema podacima Ureda Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih pitanja (OCHA), tokom 2025. godine najmanje 37.135 Palestinaca je raseljeno širom Zapadne obale, što predstavlja rekordnu godišnju brojku. UNRWA navodi da je tokom izraelskih vojnih operacija iz tri severna izbeglička kampa raseljeno najmanje 33.362 ljudi: Dženin (12.557), Tulkarem (11.862) i Nur Šams (8.943).

Pored toga, najmanje 3.773 ljudi je prisilno napustilo domove usled rušenja kuća, nasilja naseljenika i ograničenja pristupa.

Guvernerati sa najviše raseljavanja

Guvernerati Zapadne obale sa najvećim brojem prisilnih raseljavanja u 2025. su (brojevi):

• Ramala i el-Bire: 870
• Jerusalim: 841
• Hebron: 446
• Nablus: 407
• Vitlejem: 397
• Tubas: 292
• Salfit: 150
• Jerihon: 135
• Dženin: 110
• Tulkarem: 65
• Kalkilija: 60

Zone A, B i C — kako funkcionišu

Kao deo procesa započetog Sporazumima iz Osla 1993. godine, Zapadna obala je podeljena na zone A, B i C. Palestinska uprava (PA) formirana je da upravlja unutrašnjim poslovima u zonama samouprave tokom petogodišnjeg prelaznog perioda.

• Zona A: U početku je obuhvatala oko 3% Zapadne obale i porasla na oko 18% do 1999. U toj zoni PA upravlja većinom unutrašnjih poslova.
• Zona B: Oko 22% teritorije; PA vodi obrazovanje, zdravstvo i ekonomiju, dok Izrael kontroliše spoljašnju bezbednost.
• Zona C: Čini približno 60% Zapadne obale. Po planu iz Osla kontrola nad ovom zonom je trebala biti preneta PA, ali to se nije dogodilo i Izrael zadržava potpunu kontrolu nad bezbednošću, planiranjem i izgradnjom.

Iako Zona C ima znatno manju palestinsku populaciju (oko 300.000 naspram približno 3 miliona u zonama A i B), u njoj se odvija većina rušenja domova i napada naseljenika, delom zato što Civilna administracija retko izdaje građevinske dozvole Palestincima, pa se većina izgradnje smatra nelegalnom i izložena rušenju.

Napadi naseljenika

Od oktobra 2023., kada je sukob u Gazi eskalirao, nasilje izraelskih naseljenika na Zapadnoj obali je poraslo. Prema podacima OCHA-e, naseljenici su u poslednjih 28 meseci zabeleženi u više od 3.700 napada. Broj napada raste od 2016. godine: 852 incidenta u 2022, 1.291 u 2023, 1.449 u 2024. i 1.828 u 2025. — što predstavlja prosečno oko pet napada dnevno.

U periodu 1. januar — 31. decembar 2025. najviše napada zabeleženo je u guverneratu Ramala i el-Bire (523), zatim Nablus (349) i Hebron (309).

Naseljenici su izraelski državljani koji žive u isključivo jevrejskim naseljima podignutim na teritorijama koje je Izrael okupirao 1967. godine; procenjuje se da danas između 600.000 i 750.000 izraelskih Jevreja živi u oko 250 naselja i enklava na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu.

Zaključak

Odluka o proglašenju velikih površina državnom svojinom i rast nasilja dovode do povećanog pritiska na palestinske zajednice i većeg broja prisilnih raseljavanja. Podaci UN agencija i humanitarnih organizacija ukazuju na eskalaciju koja ima značajne humanitarne posledice i dodatno komplikuje politički okvir za moguće pregovore o rešenju konflikta.

Izvori: OCHA, UNRWA i javno dostupni izveštaji o situaciji na Zapadnoj obali (2025).