WB-57 iz Johnson Space Centera je visokoletački istraživački avion koji NASA koristi oko 50 godina za proučavanje atmosfere. Ima nosivost blizu 9.000 funti, domet do ~63.000 stopa (Armstrongova linija) i brzinu do 410 čvorova (~471 mph). Opremljen je naprednim instrumentima za merenje atmosferskih pojava i učestvovao je u misijama o emisijama raketa, studijama u Kostariki, VIRGAS programu i detaljnom praćenju uragana 2014–2015. Krajem januara 2026. jedan WB-57 sleteo je na trbuh pri neuspelom izbacivanju stajnica — posada je neoštećena.
Šta čini NASA-in WB-57 posebnim: visokoletački istraživač atmosfere sa pola veka službe
NASA research aircraft flying in the sky - Bluebarronphoto/Getty Images
U Johnson Space Centeru u Teksasu, NASA održava tri jedinstvena istraživačka aviona poznata kao WB-57. Iako ih agencija formalno svrstava među mlazne avione, WB-57 se razlikuje od modernih eksperimentalnih letelica poput X-59 — njegova snaga je u visokoletačkim i atmosferskim merenjima koja obavlja decenijama.
Osnovne karakteristike
WB-57 obično nosi dve osobe u kabini, uključujući pilota, i može ostati u vazduhu više od šest sati, u zavisnosti od misije. Njegova nosivost je skoro 9.000 funti (približno 4.080 kg), a maksimalna operativna visina doseže oko 63.000 stopa — poznatu kao Armstrongova linija, visinu iznad koje ljudsko telo ne može da izdrži bez zaštite zbog pada pritiska.
Avion postiže brzine do 410 čvorova (oko 471 milja na sat) i nosi niz naprednih naučnih instrumenata za atmosferska istraživanja.
an overhead view of a hurricane - Elen11/Getty Images
Instrumenti i naučne sposobnosti
WB-57 je opremljen specijalizovanom opremom, među kojom su Hurricane Imaging Radiometer, Polarimetric Scanning Radiometer i Airborne Visible/InfraRed Imaging Spectrometer. Ti instrumenti omogućavaju precizna merenja oblaka, aerosola, gasova i strukture tropskih ciklona iz velike visine.
Istaknute misije
Tokom poslednjih pet decenija WB-57 je podržavao širok spektar naučnih programa. U 1990-im avion je proučavao uticaj emisija sa lansiranja raketa na kvalitet vazduha u stratosferi. Sproveo je dve duže misije u Kostariki — 2001. i 2004. — radi prikupljanja atmosferskih podataka.
Godine 2015. WB-57 je učestvovao u misiji poznatoj kao VIRGAS (Volcano-plume Investigation Readiness and Gas-phase and Aerosol Sulfur), noseći više naučnih tereta za istraživanje vulkanskih plinova i aerosola.
the WB-57 crash landing - WCNC / YouTube
Posebno su značajne misije posvećene uraganima 2014. i 2015. Tokom 2015. WB-57 je detaljno pratio tropsku oluju Marty, uragan Joaquin i uragan Patricia, snimajući dosad neviđene strukture ciklona sa visine blizu Armstrongove linije i obezbedivši neke od najdetaljnijih podataka o tropskim ciklonima tada prikupljenih.
Incident na Houston Ellington Field
Krajem januara 2026. jedan od WB-57 aviona doživeo je ozbiljan incident tokom sletanja na Houston Ellington Field kada se glavne stajnice nisu izbacile. Avion je sleteo "na trbuh", klizeći po pisti uz varnice i manji požar. Hitne službe su brzo intervenisale, lokalizovale požar i pomogle posadi — prema objavi Bethany Stevens iz NASA komunikacija, posada je ostala neoštećena. Video snimci incidenta podeljeni su na platformi X nalogom Houston Air Watch.
Zašto je WB-57 važan?
WB-57 nije samo star avion; to je platforma koja je kroz desetine godina omogućila naučnicima pristup visokim slojevima atmosfere i preciznim merenjima koja su unapredila razumevanje atmosferskih procesa, ponašanja ciklona i uticaja ljudskih aktivnosti na stratosferu. Nadamo se da će sva tri WB-57 i dalje doprinositi nauci još mnogo godina.
Napomena: Neki raniji izvori su ponekad nepravilno imenovali varijante (npr. greškom se pominjao "WB-17"). Ispravno je WB-57, koji je predmet ovog teksta.
Pomozite nam da budemo bolji.
