Olena Grygorenko čuva svog potpuno paralizovanog supruga Anatolija u stanu u Černigivu i svaki nestanak struje znači hitno priključivanje aparata na rezervne baterije. Zbog ruskih napada na energetsku mrežu i niskih temperatura, planirana isključenja traju i do devet sati dnevno, otežavajući punjenje baterija i snabdevanje domaćinstva. Olena je organizovala zalihe hrane, lekova i vode, tri noćna alarma i komšijske dogovore da bi izdržali zimu i rat.
Svaki nestanak struje može biti koban — supruga iz Černigiva bori se da održi život supruga sa ALS-om
Lying under a crisp, rose-pattern duvet, Kuchynsky can only move his eyes (Tetiana DZHAFAROVA)(Tetiana DZHAFAROVA/AFP/AFP)
Olena Grygorenko poslednjih nedelja gotovo ne napušta svoj stan u Černigivu. Svaki put kad grad ostane bez struje, ona trči do kreveta supruga da aparat za ventilaciju priključi na rezervne baterije — jedinu razliku između života i smrti za njenog muža.
Anatoli Kuchynsky (62) je potpuno paralizovan zbog amiotrofične lateralne skleroze (ALS). Leži priključen 24 sata dnevno na žuto-plavi aparat za disanje: ne može da govori, guta ili pomera telo — jedino što mu ostaje su oči kojima komunicira uz pomoć alfabetske table.
Kako rat utiče na svakodnevnu brigu
Neprestani ruski napadi na ukrajinsku elektroenergetsku mrežu doveli su do rotirajućih, planiranih isključenja struje. U Černigivu ta isključenja ponekad traju i do devet sati dnevno, a kratki periodi kada je struja uključena često ne ostave dovoljno vremena da se baterije za aparate napune.
Grygorenko je zbog toga razvila precizan dnevni raspored: tri alarma noću (u 1:00, 4:00 i 6:00), zalihe hrane za sondiranje, lekova, dezinfekcionih sredstava i bačvu od 100 litara vode na balkonu. "Rat te nauči svemu", kaže ona, opisujući kako je tokom opkoljavanja grada 2022. morala da zamoli vojnu ambulantu da odveze supruga jer su imali samo dva sata baterije.
"Neki ljudi kažu: 'odvedi ga u specijalizovani centar gde će brinuti profesionalci'. Nijedan profesionalac neće pružiti ovakvu ljubav, ovakvu negu,"
Život između alarma i nade
Olena spava na izvučenom ležaju pored supruga i nabraja praktične korake koje preduzima da bi mu obezbedila stabilnost: rezervne baterije, dogovor sa komšijama iz kuće gde ne isključuju struju, skladište neophodnih potrepština. I pored svega, pokušava da sačuva vedar duh — dolazi do frizera i manikira dva puta nedeljno, a povremeno mu daje da, po preporuci lekara, "malo konjaka".
Grygorenko poručuje da ne želi da govori o pukom preživljavanju: "Mi živimo. Hoću da izdržimo. Kažem svim njegovim prijateljima da ćemo dočekati pobedu, kraj rata. Tada neka svi dođu kod nas. Postavićemo veliki sto."
Ova priča je podsetnik na to koliko su civilne posledice sukoba ozbiljne: kada energetska infrastruktura zakazuje, najranjiviji — bolesni, stari i nepokretni — postaju direktno ugroženi.
Pomozite nam da budemo bolji.
