UN izveštaj upozorava: AI bi do 2030. mogao značajno da poveća potrošnju električne energije, emisije, potrošnju vode i količinu e-otpada. Centri podataka su 2025. koristili 448 TWh i 9,3 biliona litara vode; AI je činila ~20% te potrošnje. Autori ističu da niska emisija ugljenika ne znači i nisku potrošnju vode ili zemljišta i pozivaju vlade i kompanije da u planiranje uključe ekološke kriterijume.
Zastrašujuće projekcije: Koliko će AI zauzeti električne energije, vode i zemljišta do 2030.?
Activists from the environment action group Greenpeace hold signs that read in English and Hebrew "Clean our cloud" as they protest in front of the main offices of Microsoft in the Israeli coastal city of Herzliya, near Tel Avi (AFP/Getty)
Veštačka inteligencija bi do 2030. mogla da troši skoro 3% svetske električne energije, proizvodi ugljenične emisije uporedive sa godišnjim emisijama Ujedinjenog Kraljevstva, koristi količinu vode dovoljnu da zadovolji potrebe svakog stanovnika planete više od godinu i po dana i generiše elektronski otpad jednak odlaganju oko 250 Ajfelovih kula godišnje.
Najvažniji nalazi iz izveštaja UN University Institute
To su neki od alarmantnih zaključaka novog izveštaja Univerziteta Ujedinjenih nacija – Institute for Water, Environment and Health, koji autori opisuju kao najopsežniju dosadašnju procenu ekoloških troškova AI.
Električna energija i zemljište
Centri podataka su 2025. potrošili procenjenih 448 TWh električne energije — otprilike jednako kao cela Francuska. AI radna opterećenja činila su oko 20% te potrošnje. Ako taj udeo poraste na očekivanih 40% do 2030., potrošnja električne energije povezana sa AI mogla bi dosegnuti oko 374 TWh. Na trenutnim putanjama, ukupna potrošnja centara podataka mogla bi se udvostručiti na oko 945 TWh, što bi zahtevalo više od 14.000 km² površine za proizvodnju te energije (otprilike površina Severne Irske).
Protesters gather outside the Utah state capitol building to oppose the construction of a data center near the Great Salt Lake (Getty)
Voda za hlađenje
Hlađenje infrastrukture predstavlja dodatni izazov: centri podataka su 2025. koristili oko 9,3 biliona litara vode — dovoljno da zadovolji potrebe 8,1 milijarde ljudi za preko godinu i po dana. Čak i kada se deo vode vraća u prirodu, veliki obimi povlačenja mogu iscrpeti akumulacije i rečne tokove, naročito u regionima sa već postojećim nedostatkom vode (primera radi, u Holandiji je jedan veliki centar podataka izazvao proteste lokalnih poljoprivrednika tokom suše).
Trening vs. svakodnevna upotreba
Trening jednog velikog modela, kao što je hipotetički ChatGPT-5, zahteva reda veličine 100 GWh električne energije, oko 1 milijardu litara vode i zemljišni otisak jednak površini od oko 215 fudbalskih terena. Međutim, izveštaj zaključuje da je ukupni uticaj svakodnevne upotrebe već premašio troškove treninga. Sam ChatGPT obrađuje procenjenih 2,5 milijarde upita dnevno, a prelazak sa konvencionalnih pretraga (~0,3 Wh po pretrazi) na generativne AI pretrage (do ~3 Wh) značajno povećava kumulativnu potrošnju, posebno kada se primeni na globalni obim pretraga.
"Niska emisija ugljenika nije automatski i niska potrošnja vode ili zemljišta", navode autori, upozoravajući da merenje održivosti jednim indikatorom može sakriti ozbiljne kompromise.
Uticaj ponašanja korisnika i sadržaja
Izveštaj naglašava da i sitne promene u ponašanju korisnika imaju veliki efekat u zbiru: prelazak na sažet režim odgovora u modelima poput ChatGPT-a mogao bi smanjiti izlaz sadržaja za oko 30%, što bi uštedelo ~87–98 GWh godišnje. Takođe, rast popularnosti AI-generisanih videa je posebno zabrinjavajući — jedan visokorezolucioni AI video-klip može zahtevati više od 415 Wh, odnosno znatno više energije nego generisanje stotina statičnih slika, a zahtevi rastu eksponencijalno sa rezolucijom i brojem frejmova.
Photo shows Douglas county servers (UN University Institute for Water, Environment and Health)
Obnovljivi izvori i skriveni troškovi
Autori upozoravaju da prelazak na obnovljive izvore ne rešava automatski sve probleme. Na primer, prelazak sa uglja na bioenergiju može smanjiti emisije, ali povećava vodeni i zemljišni otisak (bioenergija u proseku ima >30× veći vodeni i ~100× veći zemljišni otisak u odnosu na ugalj). Brazilova hidroelektrična mreža ima znatno niži CO2 intenzitet, ali viši vodeni i zemljišni otisak u odnosu na globalni prosek.
Primeri i društvena pravda
U Irskoj centri podataka sada čine oko 21% ukupne merene potrošnje električne energije — rast sa 5% pre jedne decenije — što je navelo operatora mreže da obustavi nova odobrenja oko Dablina do 2028. Stručnjaci upozoravaju i na pitanja ekološke pravde: teret izgradnje i potrošnje često pada na zajednice koje najmanje profitiraju od AI infrastrukture.
Preporuke
Istraživači iz UN pozivaju vlade da uključe planiranje AI infrastrukture u nacionalne strategije za upravljanje vodom i energijom, dok tehnološke kompanije treba da integriraju ekološke kriterijume u dizajn, implementaciju i politiku proizvoda. Autori zaključuju:
"Tehnološki napredak mora ostati upravljiv za životnu sredinu. Pravi napredak zavisi od ugrađivanja održivosti na svakom nivou — od dizajna hardvera i modela, preko implementacije i upravljanja, do javne upotrebe."
Ovaj izveštaj podvlači da decizije o energetskoj politici, lokaciji centara podataka i dizajnu usluga utiču dugoročno na resurse i pravednu raspodelu troškova, te zahtevaju hitnu koordinaciju vlada, industrije i javnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
