Studija Allianz Trade procenjuje da su data centri emitovali 286 miliona tona CO2 u 2025. — 57% više nego što je procenila IEA. AI već čini 15–20% potrošnje električne energije u centrima, sa potencijalom da poraste do 40% do 2030. Bez dekarbonizacije mreža, emisije bi se više nego udvostručile, što bi moglo izazvati oko 154 milijarde dolara godišnje klimatske štete. Izveštaj takođe upozorava na veliki pritisak na vodne resurse (1,3–1,8 biliona litara) i velike razlike u emisijama po kWh između država.
Data centri zagađuju znatno više nego što se mislilo — 286 miliona tona CO2 u 2025.
A data centre under construction in California. The sites are expanding worldwide as the AI boom heats up (MARIO TAMA)(MARIO TAMA/GETTY IMAGES NORTH AMERICA/Getty Images via AFP)
Data centri, čija izgradnja rapidno raste zbog buma veštačke inteligencije, imaju značajno veći ugljenični otisak nego što su dosadašnje procene pokazivale, navodi se u novoj studiji Allianz Trade.
Rast emisija i udeo AI
Prostrane i energetski zahtevne lokacije za smeštaj servera i druge kritične IT infrastrukture sve više doprinose globalnim emisijama. Allianz Trade procenjuje da su data centri emitovali 286 miliona tona CO2 u 2025. godini — što je 57% više od procene Međunarodne agencije za energiju (IEA).
AI već danas čini između 15 i 20% potrošnje električne energije u data centrima, a prema izveštaju taj udeo može narasti do 40% do 2030.
"Data centri prelaze iz marginalnog faktora u strukturni pokretač tražnje za električnom energijom u mnogim regionima,"
Posledice bez dekarbonizacije
Bez brzih koraka ka dekarbonizaciji elektroenergetskih mreža, emisije iz data centara mogle bi se više nego udvostručiti do 2030. godine. Allianz Trade procenjuje da bi to dovelo do oko 154 milijarde dolara godišnje štete izazvane klimatskim promenama (u odnosu na 68 milijardi danas). Posebno su izdvojene i štete povezane sa AI radnim opterećenjima, koje bi mogle premašiti 50 milijardi dolara do 2030.
Pritisak na vodne resurse i regionalne razlike
Data centri takođe intenzivno troše vodu — izveštaj navodi potrebu od 1,3 do 1,8 biliona litara vode godišnje do 2030., što je uporedivo sa godišnjom potrošnjom jedne manje evropske države poput Švajcarske.
Emisije po proizvedenom kWh značajno variraju zavisno od izvora energije: u Indiji one prelaze 600 g CO2/kWh, dok su u zemljama sa dekarbonizovanom energijom poput Norveške ili Švedske ispod 30 g CO2/kWh.
Geografska koncentracija
Prema Allianz Trade, skoro 70% globalnih emisija iz data centara danas se može pripisati Sjedinjenim Državama i Kini — vodećim akterima u razvoju i primeni AI tehnologija.
Zaključak
Studija ukazuje na hitnu potrebu za kombinacijom energetske efikasnosti u data centrima, prelaska na obnovljive izvore i unapređenja upravljanja potrošnjom vode kako bi se ograničile ekonomske i klimatske posledice ubrzanog rasta AI infrastrukture.
Pomozite nam da budemo bolji.
