U Derventi su pet američkih istražitelja, uz posredovanje SIPA, započeli saslušanja osam srpskih logoraša u Osnovnom sudu. Svedoci opisuju dvomesečno zatočenje, teške fizičke povrede i mučenja od strane komšija i poznanika. Iako su neki počinioci već osuđeni ukupno na 49,5 godina, preživeli smatraju da su kazne nedovoljne. Istraga bi mogla identifikovati i lica koja danas borave u SAD.
Srpski logoraši pred američkim istražiteljima u Derventi: "Najviše su me tukli oni s kojima sam jeo i pio"
U Derventi su počela saslušanja srpskih logoraša pred pet američkih istražitelja, uz posredovanje SIPA, u prostorijama Osnovnog suda. U narednim danima biće saslušano osam bivših zatočenika koji su preživeli torture u logorima tokom 1992. godine.
Svedočenja i navodi
Boračka organizacija Republike Srpske (BORS) pozdravila je dolazak istražitelja i izrazila očekivanje da će istraga doprineti procesuiranju odgovornih za zločine nad srpskim civilima. Prema podacima BORS-a, kroz logore u Derventi prošlo je više stotina Srba, a do sada je mali broj osumnjičenih priveden pravdi.
Mnogi svedoci opisuju mučenje i torturu koju su trpeli od svojih komšija i prijatelja, ljude s kojima su ranije delili slavske, bajramske i božićne trpeze. Takva iskustva, kažu, nadmašuju svaku ljudsku predstavu.
Drago Knežević iz Dervente, jedan od oko 400 zatočenih Srba, priseća se: „Kad se setim... Imenovaću ga — Edin Mrkonjić. Udarа me, vadi nož i bode me u ruku. Bilo su tu dva doktora, nijedan nije smeo da priđe. Sutradan me izvede napolje, naredi da kleknem i da mi da pištolj da se ubijem. Bio sam predan smrti, on opali na prazno. Ipsh, psovao mi je majku.“
Drago je proveo dva i po meseca u logoru Dom JNA i u Slavonskom Brodu. Mnoge scene mu je teško da ponovo prepriča, ali to će učiniti i pred američkim istražiteljima.
Ostoja Šarčević priča da nije dobio poziv za razgovor, iako bi imao mnogo da kaže. Od boravka u Domu vojske do zloglasnog "Rabića", u periodu od 55 dana, preživeo je strašna mučenja i skoro se raspao: „Izgubio sam više od 30 kilograma. Kopaо sam rovove i uspeo da pobegnem. Najviše sam stradao od onih koje sam poznavao i s kojima sam pre rata pio i jeo.“
Ostoja navodi da su mu slomljena gotovo sva rebra, oštećena kičma i glava, te da je bio ubadan nožem u vratni deo kičme. „Pao sam u nesvest i video neku vatru pred očima. Ne znam šta je bilo posle“, kaže on.
Cilj istrage i dosadašnje kazne
Američki istražitelji, koji su prvi put došli u Derventu, navodno nastoje da prikupe dokaze i identifikuju osobe za koje veruju da su počinile zločine 1992. godine, a koje danas borave u SAD i do sada su izbegavale odgovornost pred pravdom u BiH i SAD.
Derventski logoraši podsećaju da su vezano za ove događaje osuđivani počinioci dobili relativno blage kazne — presude u rasponu od jedne do nekoliko godina, koje su ukupno oko 49,5 godina. Prema žrtvama, to nije dovoljno da ublaži njihove žive rane i trajne posledice.
Šta očekivati
Istraga američkih istražitelja mogla bi da otvori nova pitanja i dovede do dodatnih procesa ili saradnje dveju jurisdikcija. Svedočenja preživelih doprinose dokumentovanju događaja i traženju odgovornosti za zločine nad civilima tokom rata.
Napomena: Sva iznete svedočenja su teške i potresne; u tekstu su sačuvani osnovni navodi i identiteti svedoka kako su ih oni izneli lokalnim medijima.
Pomozite nam da budemo bolji.
