Tok suđenja: U Hagu su iznešena emotivna svedočenja srpskih porodica o otmicama, mučenjima i ubistvima iz 1998–1999. Optužnica tereti četvoro za niz ratnih zločina nad ~407 pritvorenika, među kojima je najmanje 102 Srba.
Dokazi: 5.000 predmeta, ~28.000 stranica i 298 svedoka uključenih u postupak. Tužilaštvo traži po 45 godina, a presuda je zakazana za 16. septembar.
Tokom suđenja liderima tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) — Hašimu Tačiju, Kadriju Veselju, Redžepu Selimiju i Jakupu Krasnićiju — u Hagu izneti su potresni iskazi srpskih svedoka koji tvrde da su njihovi najbliži otimani, mučeni i ubijani tokom 1998–1999. godine. Suđenje je obuhvatilo veliki broj dokaza i svedočenja koja prikazuju suprostavljene verzije događaja: tužilaštvo opisuje OVK kao hijerarhijsku organizaciju odgovornu za sistemske zločine, dok odbrana ističe negiranje direktne komandne odgovornosti Hašima Tačija.
U sudnici su ispričane emotivne ispovesti porodica iz različitih krajeva Kosova: Opteruše, Gnjilana, Orahovca, Lapušnika, Klečke i drugih mesta. Dragica Božanić iz Opteruše ispričala je kako su joj u julu 1998. ubijeni maloljetni sin Nemanja (16) i suprug Mladen (49), a njihovi ostaci pronađeni su tek 2006. u masovnoj jami Volujak. Dejan Jeftić opisao je torturu i batinanje tokom zatočeništva, a Dragan i Igor Stanković tvrdili su da su mučeni i oslobođeni zahvaljujući pomoći lokalnog Srbina koji je posredovao.
„Nismo dobili ništa osim batina… Imali smo samo jednu želju — da preživimo“, rekao je jedan od preživelih svedoka.
Proces, koji je počeo 2023. godine, uključio je 134 svedoka koji su izneli iskaze u sudnici (125 tužilaštvo, 2 predstavnika žrtava, 7 odbrana) i još 164 pisane izjave — ukupno 298 svedoka uključenih u postupak. Uvršteno je oko 5.000 dokaznih predmeta i prihvaćeno ~28.000 stranica materijala; svedočili su tokom 227 sudskih dana. Optužnica sadrži 10 tačaka i tereti optužene za progon na političkoj i etničkoj osnovi, nezakonita hapšenja, okrutno postupanje, prinudne nestanke, mučenja i ubistva u 42 navodna ilegalna pritvora nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 Srba i drugih nealbanskih državljana ubijeno (period: mart 1998 — septembar 1999).
Među svedocima su bili i članovi međunarodnih misija: Sandra Mičel iz OEBS-a iznela je podatke o talasu osvetničkih ubistava i prisvajanju imovine nakon juna 1999, dok je Sean Burns (bivši šef KDOM) potvrdio da su neki zarobljeni civili kasnije ubijeni. Dokumentacija o navodnoj hijerarhiji i naredbama OVK predstavljena je kao deo materijala, uključujući dela koja su, kako se navodi, pronađena u kući Jakupa Krasnićija.
Odbrana je pozvala istaknute zapadne diplomate i zvaničnike — Christophera Hilla, Jamesa Rubina i Wesleyja Clarka — koji su Tačija opisivali kao političku figuru bez operativne komandne uloge. Hill je rekao da nije postojao osnov da se zaključi da je Tači kontrolisao OVK, Rubin je naveo da Tači nije imao kapacitete za donošenje operativnih odluka, a Clark je opisao Tačija više kao obrazovanog političara nego vojno rukovodstvo.
Tužilaštvo je tokom završne reči tražilo po 45 godina zatvora za svakog od četvorice optuženih. Sudska debata obuhvatila je suštinska protivurečna tumačenja: da li je OVK delovala kao centralizovana organizacija odgovorna za sistematske zločine ili su mnogi incidenti bili posledica lokalnog osvete i dezorganizovanih akcija. Prvostepena presuda očekuje se 16. septembra, kada će postati jasnije kojoj verziji događaja će sud poverovati.
Suđenje u Hagu rekonstruisalo je niz teških optužbi i traumatičnih svedočenja koja i danas opterećuju porodice žrtava. Bez obzira na ishod presude, proces je uneo detalje i dokaze koji će uticati na istorijsko i pravno vrednovanje događaja iz perioda 1998–1999. godine.
Pomozite nam da budemo bolji.
