Presuda Tačiju 16. septembra: Decenije čekanja za porodice žrtava i strah od novog talasa nasilja

Presuda liderima bivše Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) — Hašimu Tačiju, Jakupu Krasniqiju, Rexhepu Selimiju i Kadriju Veseliju — biće izrečena 16. septembra pred Specijalnim sudom u Hagu. Za mnoge porodice ubijenih Srba i drugih nealbanskih žrtava to označava gotovo trećinu veka čekanja na pravdu.

Iako su optuženi u pritvoru od novembra 2020. godine, među pogođenim porodicama i širom Srbije i dalje vladaju pomešana osećanja: nada da će konačno čuti jasnu presudu i priznanje krivice, ali i strah da će rezultat ponovo razočarati. Ranije oslobađajuće presude pojedinim pripadnicima OVK ostavile su dubok trag skepticizma.

Tužilaštvo je u završnoj reči zatražilo kaznu od po 45 godina zatvora za svakog optuženog. Optužnica u deset tačaka tereti "četvorku" za progon na političkoj i etničkoj osnovi, nezakonita hapšenja i pritvaranja, neljudsko i okrutno postupanje, prinudna nestanka, mučenja i ubistva u 42 navodno nelegalna pritvora koja su pripisivana OVK na Kosovu i u Albaniji. Prema optužnici, oko 407 osoba je bilo pritvoreno u tim objektima od marta 1998. do septembra 1999. godine, a najmanje 102 pritvorenika su ubijena.

Tokom procesa, koji je zvanično počeo 2023. godine, u sudnici je progovorilo 134 svedoka (125 pozvalo je Tužilaštvo, dvoje su bili predstavnici žrtava, sedam ih je izvela odbrana), dok je prihvaćeno još 164 pismena svedočenja — ukupno 298 svedoka. Glavna tužiteljka Kimberli Vest navela je da je u postupak uvršteno oko 5.000 dokaznih predmeta i približno 28.000 stranica materijala.

"Ovo gonjenje bavi se nepovredivim principom pravde i poštovanjem vladavine prava. Svedoci su svedočili tokom 227 sudskih dana... Tražimo da optuženi odgovaraju", izjavila je Kimberli Vest u završnoj reči.

Tužilaštvo tvrdi da je cilj OVK bio sticanje potpune kontrole nad Kosovom i Metohijom, pri čemu su svi koji su se tome protivili smatrani neprijateljima, a struktura je imala hijerarhiju i komandnu mrežu. Među navodima optužnice su otmice stotina meštana iz Orahovca (među kojima su i članovi porodice Kostić), kao i slučaj u kojem su 27. i 28. jula 1998. pored pećine Volujak ubijene 25 osobe čija su tela pronađena tek 2004. godine. Navode se i mesta poput Klečke, Lapushnika, Likovca i Brda Beriša.

U optužnici su navedeni i drugi pripadnici OVK kao saučesnici u zločinačkom udruženju, među kojima su, kako se navodi, i oficiri: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Selimi, Rustem Mustafa, Shukri Buja, Ljatif Gashi i Sabit Geci.

Odbrane su, pak, insistirale na drugačijem prikazu: neki advokati su pokušavali da prikažu borce OVK kao neregularne, mobilisane civilišne grupe bez čvrste komandne hijerarhije. Jedan od odbrambenih argumenata opisao je borce kao "seljake koji su se noću oblačili u uniforme i branili svoj kraj". Tužilaštvo je posvetilo značajan deo dokaznog postupka pokušavajući da dokaže postojanje organizacione strukture i komandne odgovornosti.

Aktuelni politički ton izveštavanja u regionu naglašava i moguće posledice presude: među albanskim krugovima već ima optimizma da će presuda biti oslobađajuća, dok zvanični Beograd upozorava da bi osuđujuća presuda mogla izazvati talas nasilja nad Srbima na Kosovu i Metohiji. Pravna bitka, međutim, tek tada neće biti gotova — izricanje prvostepene presude otvara mogućnost žalbi i dalje pravne borbe.

Šta sledi: 16. septembra biće izrečena prvostepena presuda; moguće su žalbe i nastavak procesa. Za porodice žrtava to će biti ključan trenutak verifikacije njihovih stradanja ili novog razočaranja.