Specijalni sud u Hagu izriče prvostepenu presudu Hašimu Tačiju i trojici suvoptuženih 16. septembra 2026. u 10 časova. Tužilaštvo je zatražilo po 45 godina zatvora za svakog zbog navodnih zločina u periodu 1998–1999., počinjenih u 42 nelegalna pritvora.
U postupku je predstavljeno oko 5.000 dokaznih predmeta i 28.000 stranica materijala; u sudnici je govorilo 134 svedoka (298 sa pisanim izjavama). Porodice žrtava očekuju osuđujuću presudu, ali presuda je prvostepena i podložna žalbi.
Specijalni sud u Hagu izriče prvostepenu presudu protiv Hašima Tačija i još trojice suvoptuženih 16. septembra 2026. u 10 časova — gotovo trećinu veka nakon događaja koji se u optužnici pripisuju paravojnoj formaciji tzv. OVK na Kosovu i Metohiji.
Na optuženičkoj klupi nalaze se Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići. Tužilaštvo je u završnoj reči zatražilo po 45 godina zatvora za svakog. Optužnica u deset tačaka tereti ih за gonjenje na političkoj i etničkoj osnovi, nezakonita hapšenja i pritvaranja, nehumane postupke, prisilne nestanke, mučenja i ubistva u 42 nelegalna pritvora navodno pod kontrolom tzv. OVK na Kosovu i u Albaniji. U optužnici se navodi da je od marta 1998. do septembra 1999. oko 407 osoba bilo pritvoreno, od kojih je najmanje 102 ubijeno.
Među navodnim saučesnicima pominju se više istaknutih pripadnika tzv. OVK, dok su na spisku lokacija stradanja istaknuti Likovac, Lapušnik, Klečka, Brdo Beriša i pećina Volujak, gde su 2006. pronađeni posmrtni ostaci članova porodice Kostić.
Tužilaštvo je u postupku uvelo oko 5.000 dokaznih predmeta i približno 28.000 stranica materijala. U sudnici je govorilo 134 svedoka pozvanih u procesu; pored toga prihvaćeno je 164 pisanih izjava, što ukupno daje 298 svedoka uključenih u postupak. Tok suđenja trajao je kroz 227 sudskih dana.
Svedočili su i preživeli i članovi porodica srpskih žrtava koji su opisivali teške oblike zlostavljanja i posledice za svoje porodice. Albanski svedoci uglavnom su navodili da se ne sećaju detalja ili su događaje predstavljali kao preuveličane vojne akcije. Među svedocima odbrane pojavili su se i istaknuti zapadni zvaničnici koji su govorili o ograničenoj ulozi Tačija u operativnim odlukama.
"Da mi je makar da nađem jednu kost..."
Predstavnici udruženja porodica nestalih očekuju osuđujuću presudu koja bi bar delimično „pokriла“ vreme provedeno u pritvoru i donela utehu porodicama koje decenijama tragaju za posmrtnim ostacima. Advokati odbrane ukazivali su na mogućnost blaže kazne ili oslobađanja, podsećajući na ranije međunarodne presude i pravne argumente o organizacionoj strukturi tzv. OVK.
Glavna tužiteljka navela je da su u predmetu prikazani opsežni dokazi i da je циљ postupka pokazivanje da i najmoćniji moraju odgovarati za svoja dela.
Izricanje prvostepene presude je završna faza u ovom stepenu postupka — na nju postoji pravo žalbe, pa konačna pravna rešenja mogu potrajati godinama. Za mnoge porodice presuda predstavlja očekivanu ili poslednju priliku za pravdu; u suprotnom, razočarenje bi produbilo osećanje da srpske žrtve nisu dovoljno uzete u obzir.
Napomena: Tekst sažima tvrdnje iz optužnice i izjave učesnika postupka. Optužbe su predmet sudske odluke i, dok presuda ne bude izrečena i potvrđena, ostaju optužbe.
Pomozite nam da budemo bolji.
