Ratko Mladić, komandant VRS 1992–1996, osuđen je pred Haškim tribunalom 22. novembra 2017. za zločine uključujući genocid u Srebrenici; presuda je potvrđena 8. juna 2021. Independentna komisija pod Gideonom Grajfom dala je drugačiju procenu broja žrtava u Srebrenici, što je izazvalo kontroverzu. Mladić je bio u bekstvu do hapšenja 26. maja 2011.; njegovo nasleđe ostaje duboko podeljeno u javnosti.
Ratko Mladić: Suđenje, Presuda i Nasleđe Jednog Generala
Getty © Photo by Vlastimir Nesic SHONE/Gamma-Rapho via Getty Images
Ratko Mladić ostaje jedna od najkontroverznijih figura rata u Bosni i Hercegovini. Kao komandant Vojske Republike Srpske (VRS) tokom 1992–1996, bio je predmet teških optužbi pred Haškim tribunalom; istovremeno njegova figura i danas izaziva snažne podele u javnosti, naročito u Republici Srpskoj i Srbiji.
Suđenje i zvanična presuda
Mladić je 22. novembra 2017. osuđen pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) na kaznu doživotnog zatvora po više tačaka optužnice, uključujući genocid u Srebrenici, ubistva, progon, deportacije i druge zločine protiv čovečnosti. Apelacioni sud је пресуду потврдио 8. јуна 2021. године. Haško veće утврдило је одговорност за прогон и уништавање бошњачког мушког становништва у и око Сребренице 1995. године.
Izveštaji i različite procene žrtava
Поред судског поступка, независне истраживачке групе и комисије су давале различите процене жртава и околности догађаја у Сребреници. Независна међународна комисија под вођством Gideona Grajfa објавила је извештај у којем наводи процену да је у и око Сребренице страдало између 2.500 и 3.000 Бошњака и преко 2.000 Срба. Ова анализа је изазвала контроверзе јер се не поклапа са налазима које су користили међународни судови и други археолошки и судско-истражни процеси, који претежно наводе бројку од око 8.000 убијених бошњачких мушкараца и дечака у самој Сребреници 1995. године.
Odbrana, prigovori i kritike procesa
Mladić i njegovi branitelji, među njima Branko Lukić, tvrdili su da je suđenje bilo nepravedno, да је оптужница проширена на догађаје које одбрана није имала прилику да потпуно оспори и да су сведоци и одbrana били неједнако третирани. Lukić je указивао и на здравствено стање generala као фактор који је требало посебно узети у обзир током поступка.
Bekstvo, hapšenje i pritvor
После периода бекства од краја 1996. године, Mladić је ухапшен 26. маја 2011. у селу Lazarevo код Zrenjanina у операцији коју су спровеле српске службе. Након превоза у Хаг, појављивао се на суђењу где је више пута изјављивао да не признаје надлежност Трибунала и тврдило се да је тражио посебан третман због здравља.
Zločini i žrtve s obe strane
Током рата у Босни и Херцеговини почињени су злочини над цивилима различитих националности. У тексту се наводе и злочини над српским становништвом у подрињским селима 1992–1993. (на пример Скелани, Кравица и многа друга места), за које су постојале истраге, али су многи случајеви правно нерешени или су резултати били спорни на међународним судовима. Такође, на суђењима као што је оно Насеру Орићу, апелациони судови су у одређеним случајевима укидали или преиначавали првоступне пресуде због недостатка доказа или питања командне одговорности.
Nasleđe i društveni одјек
Млaдићево наслеђе је подељено: за један део српске јавности он је „брaниoц“ и учесник у стварању Републике Српске, док га међународна заједница и многе жртве сматрају одговорним за најтежа кршења међународног хуманитарног права. Историја, судови и истраживања наставиће да обликују слику о њему и догодовштинама тог периода.
Zaključak
Судска пресуда МКТЈ и даље је кључни правни документ у процени одговорности за дешавања током рата, али истовремено постоји низ независних истраживања, политичких тумачења и емотивних сећања која такође утичу на јавни дискурс. Једна од његових познатих изјава у судници резимира његов став: "Ja sam branio svoj narod i svoju zemlju."
Pomozite nam da budemo bolji.
