Tekst povezuje suđenja ratnim zločincima iz 1990‑ih sa savremenom situacijom u Ukrajini. Autor podseća na Mladića i Srebrenicu, pritom ispravljajući zablude o procesu protiv Miloševića i ističe važnost međunarodne odgovornosti. Glavna poruka: Zapad treba da podrži optužnicu ICC‑a protiv Vladimira Putina, jer amnestija može podstaći nove agresije.
Mladić Je Suđen U Hagu — Zašto Putin Treba Odgovarati Pred Međunarodnim Sudom
Ratko Mladic, dubbed the 'Butcher of Bosnia', during his ICC trial in 2011 - Getty Images Europe
Smrt generala Ratka Mladića podseća nas da su evropski ratni zločini iz 1990‑ih daleko od zaborava i da presude i odgovornost imaju trajnu političku i moralnu težinu. Tekst povezuje sudbine lidera iz bivše Jugoslavije sa aktuelnim pitanjem odgovornosti Kremlja zbog invazije na Ukrajinu.
Rat u BiH i Srebrenica
Ratko Mladić, kao komandant bosanskih Srba, bio je ključna figura politike etničkog čišćenja tokom rata 1992–1995. Njegova kampanja kulminirala je masakrom u Srebrenici u julu 1995. kada je ubijeno više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Taj zločin pospešio je međunarodnu reakciju i dovelo do podizanja optužnica Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (ICTY) protiv njega i drugih lidera.
Milošević, hapšenja i sudovi
Slobodan Milošević, vođa Srbije i kasnije predsednik Savezne Republike Jugoslavije, u početku je delimično izbegavao neposredne posledice zbog geopolitičkih kalkulacija, ali ga je kasniji talas konflikata — posebno represija na Kosovu 1998–1999 — doveo pod snažniji međunarodni pritisak. Milošević je uhapšen i izručen u Hag, gde je i suđen pred ICTY‑em, ali je umro u pritvoru pre izricanja konačne presude. Ratko Mladić je osuđen na doživotnu kaznu zatvora.
Posledice i lekcije
Iako su cene rata bile visoke i za Bosnu i za Srbiju — u ljudskim žrtvama, izbegličkim talasima, teritorijalnim promenama i reputacionoj šteti — međunarodne istrage i suđenja pokazala su da neka vrsta odgovornosti može biti dostižna. Istovremeno, primeri iz 1990‑ih pokazuju opasnost od ponude impuniteta u ime brzog mira: amnestija za odgovorne može ohrabriti nove agresije.
Poruka autora: Zapad treba da podrži poternicu Međunarodnog krivičnog suda (ICC) iz marta 2023. protiv Vladimira Putina — amnestija u zamenu za mir predstavlja opasan presedan.
Da li je Ukrajina novi Balkan?
Postoje značajne razlike: Rusija je vojno i nuklearno daleko moćnija od Srbije, a Ukrajina je veća i vojno otpornija od Bosne iz 1990‑ih. Međutim, ukoliko međunarodna zajednica popusti po pitanju pravne odgovornosti, to bi moglo podstaći dalja agresivna ponašanja.
Aktuelna situacija i perspektive
Ukrajinske snage, uz podršku zapadne tehnologije, sve dublje pogađaju vojnu i ekonomsku infrastrukturu u Rusiji, što pojačava pritisak unutar ruske javnosti. Ipak, zbog rizika eskalacije i nuklearnog faktora, direktna vojna intervencija Zapada ostaje ograničena, pa pravni instrumenti poput ICC‑a postaju važniji za dugoročno razrešenje odgovornosti.
Postoji još uvek prostor da Rusija promeni kurs: okončanje rata i preuzimanje odgovornosti — uključujući mogućnost izručenja odgovornih međunarodnim sudovima — moglo bi otvoriti put za povratak konstruktivnijeg odnosa sa Evropom. Ako se to ne dogodi, posledice bi mogle biti razorne i za samu Rusiju.
Brendan Simms je profesor istorije na Univerzitetu Kembridž i autor knjige Unfinest Hour: Britain and the Destruction of Bosnia.
Pomozite nam da budemo bolji.
