Marta Kos je otkazala posetu Srbiji zbog javnog veličanja Ratka Mladića nakon njegove smrti; posmrtni ostaci dopremljeni su iz Haga na letu srpske vlade. Najavljena je izloženost kovčega u crkvi, vojna komemoracija i moguć ukop uz državne počasti, što je izazvalo međunarodne osude. Evropski zvaničnici i Savet Evrope pozvali su da se spreči glorifikacija osuđenih ratnih zločinaca, dok domaća politika dodatno polarizuje situaciju.
Marta Kos Otkazala Posetu Srbiji Zbog Veličanja Ratka Mladića Nakon Njegove Smrti
A buyer checks a T-shirt with a picture of former Bosnian Serb wartime general Ratko Mladic displayed on Belgrade's main pedestrian street, Serbia, Friday, Sept. 4, 2026. (AP Photo/Darko Vojinovic)(AP Photo/Darko Vojinovic)
Komesarka Evropske unije za proširenje Marta Kos u petak je otkazala planiranu posetu Srbiji, navodeći kao razlog javno veličanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića nakon njegove smrti, što je po njenim rečima nespojivo sa vrednostima na kojima se zasniva evropski put.
Darko Mladic, son of former Bosnian Serb wartime general Ratko Mladic speaks during a press conference in Belgrade, Serbia, Friday, Sept. 4, 2026. (AP Photo/Darko Vojinovic)(AP Photo/Darko Vojinovic)
Dolazak posmrtnih ostataka
Posmrtni ostaci Ratka Mladića dopremljeni su iz Haga u Beograd u četvrtak na letu koji je obezbedila srpska vlada, sedmicu nakon njegove smrti i nekoliko dana pre planiranog ukopa. Kovčeg je bio umotan u državnu zastavu, a prisustvovali su mu članovi porodice i zvaničnici; ministar pravde Nenad Vujić naveo je da je bio u avionu.
Cars move along under a bridge with a banner on it reading: "Welcome home, General! (former Bosnian Serb wartime general Ratko Mladic)" in Belgrade, Serbia, Thursday, Sept. 3, 2026. (AP Photo/Darko Vojinovic)(AP Photo/Darko Vojinovic)
Najava sahrane i komemoracije
Porodica je najavila da će kovčeg biti izložen u crkvi u Beogradu pre sahrane, a Mladićev sin Darko najavio je vojnu komemoraciju. Ministar Vujić ranije je rekao da bi sahrana mogla biti održana uz pune državne počasti, što je izazvalo oštre reakcije u regionu i inostranstvu.
A mural shows former Bosnian Serb wartime general Ratko Mladic in Belgrade, Serbia, Wednesday, Sept. 2, 2026. (AP Photo/Darko Vojinovic)(AP Photo/Darko Vojinovic)
Reakcije Brisela i međunarodne osude
Na društvenim mrežama Kos je naglasila:
"Ratko Mladić je osuđen za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Veličanje koje prati njegovu smrt nespojivo je sa vrednostima na kojima se gradi put ka EU."
A van carries the body of former Bosnian Serb wartime general Ratko Mladic in Belgrade, Serbia, Thursday, Sept. 3, 2026. (AP Photo/Darko Vojinovic)(AP Photo/Darko Vojinovic)
Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Michael O'Flaherty pozvao je vlasti u Srbiji i u entitetu u Bosni pod kontrolom Srba da spreče glorifikaciju osuđenih ratnih zločinaca, napominjući da je takvo veličanje u Bosni i Hercegovini protivzakonito. Belgijski ministar spoljnih poslova Maxime Prévot ocenio je da bi dodeljivanje vojnih počasti Mladiću bilo "sramotno i nepoštovanje prema žrtvama".
Politička pozadina i regionalni uticaj
U Srbiji je predsednik Aleksandar Vučić kritikovao obrazloženje Marte Kos, nazivajući ga "kratkim, ali glupim", i istakao da su aranžmane za sahranu dogovorile porodica i ranije zakazani obaveze. Njegove izjave izazvale su dodatne podele, dok se u evropskim političkim krugovima raspravlja o pritiscima na Vučićevu Srpsku naprednu stranku (SNS), uključujući pozive da najveća evropska grupacija, Evropska narodna stranka (EPP), prekine veze sa SNS.
Povezanost sa procesom pristupanja EU
Srbija formalno nastoji ka članstvu u EU, ali su pregovori i dalje opterećeni ocenama o nazadovanju demokratije, nerešenim pitanjima iz ratne prošlosti i spornim spoljnopolitičkim stavovima, uključujući pitanje sankcija Rusiji. Povratak Mladićevih posmrtnih ostataka i javno veličanje osuđenog ratnog zločinca predstavljaju dodatni izazov u odnosima sa Briselom.
Povratak na mračnu istoriju
Mladić je 2017. osuđen na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici 1995. i druge ratne zločine tokom rata u Bosni (1992–1995), u kome je poginulo više od 100.000 ljudi i više od milion ostalo bez doma. Masakr u Srebrenici smatra se prvim zvanično priznatim genocidom u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Napomena: Izveštaj uključuje reakcije međunarodnih zvaničnika i političkih aktera, planove za sahranu i implikacije po Srbiju i njenu evropsku perspektivu.
Pomozite nam da budemo bolji.
