Tim iz Čongćinga otkrio je da viši nivoi NAD+ i pojačana ekspresija gena BmNmnat1 kod dudovih svilaca koreliraju sa dužim životnim vekom. Suplementacija nikotinskom kiselinom (NA, oblik vitamina B3) povećava NAD+, smanjuje oksidativni stres i produžava život odraslih jedinki koje su kao larve primale više NA. Izbacivanje gena BmNmnat1 dovodi do mutacija, smrti u jajima i skraćenog života izleglih jedinki, što potvrđuje važnost ovog gena za razvoj i dugovečnost.
Dudovi svila otkrili gen za duži život — i vi ga takođe imate
Scientists Found Silkworms’ Key to Living Longerzhongguo - Getty Images
Novo istraživanje tima sa Southwest University u Čongćingu otkriva da dudovi svila (larve moljca Bombyx mori) imaju genetski mehanizam povezan sa produženjem životnog veka. Ključ u tom procesu igra viši nivo koenzima nikotinamid-adenin-dinukleotida (NAD+) i pojačana ekspresija gena BmNmnat1, koji je uključen u sintezu NAD+.
Šta su istraživači utvrdili?
Upoređujući različite sojeve dudovih svilaca, naučnici su našli korelaciju između povišenih nivoa NAD+ i dužeg životnog veka. Geni iz porodice NMNAT (posebno BmNmnat1) katalizuju ključni korak u pretvaranju NAD+ prekursora u aktivni koenzim, a njihova aktivnost utiče na popravku DNK, funkciju mitohondrija, sintezu ATP-a, zaštitu neurona i kontrolu oksidativnog stresa — sve procese koji doprinose zdravom starenju.
„Dok je uloga metabolizma NAD+ u starenju kod sisara dobro proučena, značaj u bezkičmenjacima je slabo istražen. Ovim radom utvrdili smo dudovog svilca kao novi model za proučavanje regulacije životnog veka zavisne od NAD+,“ navode autori.
Eksperimenti sa nikotinskom kiselinom (NA)
Istraživači su testirali i uticaj prekursora NAD+ — nikotinske kiseline (NA, oblik vitamina B3). Kod jedinki tretiranih induktorom starenja D‑Gal, naknadna upotreba NA poboljšala je oporavak ćelijske proliferacije. Kada su larve hranjene listovima obogaćenim NA, nisu primećene značajne promene rasta, ali su odrasli moljci koji su primili više NA u larvalnoj fazi živeli duže.
NA je povećala nivo NAD+ i smanjila koncentraciju reaktivnih kiseoničnih vrsta u larvama, što ukazuje na antioksidativni efekat. Takođe je podstakla veću ekspresiju BmNmnat1, što dodatno povećava sintezu NAD+.
Genetska manipulacija i posledice izostanka gena
Knockout gena BmNmnat1 doveo je do ozbiljnih posledica: mutacija i smrti u neizleglim jajima, dok su jedinke koje su se izlegle imale skraćen životni vek. Ovo pokazuje da BmNmnat1 nije važan samo za dugovečnost, već i za rani razvoj.
Širi značaj i ograničenja
Dudovi svila se tako nameću kao koristan model za proučavanje uloge NAD+ u starenju, ali je važno naglasiti da rezultati iz insekata ne znače direktnu primenljivost na ljude. Ipak, postoje neosporne paralele: enzimi i putevi sinteze NAD+ u velikoj meri su konzervirani među vrstama, pa otkrića o NMNAT1 u insekata mogu podstaći dalja istraživanja u sisara i potencijalne terapijske pristupe koji ciljaju metabolizam NAD+.
Zaključak: Povećanje NAD+ putem genetske regulacije ili suplementacije nikotinskom kiselinom može uticati na dugovečnost i otpornost na oksidativni stres kod dudovih svilaca. Dalja istraživanja su potrebna da bi se procenila bezbednost i efikasnost sličnih intervencija kod ljudi.
Pomozite nam da budemo bolji.
