Pariz i Milan-Kortina ponudili su suprotne pristupe otvaranju Olimpijskih igara 2024: Pariz je izabrao modernu, eksperimentalnu i za neke kontroverznu estetiku, dok je Milano naglasio tradiciju, nasleđe i jedinstvo. Kontroverzni segment u Parizu izazvao je kritike i izvinjenje organizatora. Stručnjaci smatraju da estetski izbori odražavaju šira politička i kulturna opredeljenja u Evropi.
Italija Slavi Veru i Zastavu: Milan Odgovorio Na Pariški „Woke“ Spektakl
Some of the performers who appeared in the Last Supper depiction in the 2024 Paris Olympics opening ceremony.(Reuters Photos)
Pariz i Milan-Kortina ponudili su dve suprotstavljene vizije otvaranja Olimpijskih igara 2024. godine: Pariz je izabrao provokativniji, eksperimentalni pristup koji je naglasio moderni, pluralistički identitet, dok je Milano istakao nasleđe, harmoniju i nacionalni ponos.
Italian Prime Minister Giorgia Meloni attends the Inauguration ceremony of the Olympic Torch Relay for the Milan-Cortina Winter Olympic Games at the Quirinale Palace, on Dec. 5, 2025, in Rome.
Zašto su ceremonije važne? Ceremonije otvaranja su jedni od najgledanijih kulturnih događaja na svetu i služe kao pozornica na kojoj zemlje predstavljaju kako sebe vide i koje poruke žele da pošalju globalnoj publici.
Italian actress Matilda De Angelis performs during the Winter Olympics opening ceremony in Milan, Italy, Friday, Feb. 6, 2026.
Pariz: Ceremonija duž Sene opisivana je kao decentralizovan, urbani i namerno disruptivan performans, sa kolažem elemenata koji su naglašavali raznolikost, reinterpretaciju istorije i savremene društvene teme. Jedan segment koji su mnogi protumačili kao aluziju na Leonardovu "Poslednju večeru" izazvao je oštre kritike od verskih grupa i konzervativnih komentatora. Organizatori su kasnije objasnili svoje namere i izvinili se ukoliko je neko bio uvređen.
French President Emmanuel Macron, right, waves during the opening ceremony of the Olympic Games on July 26, 2024, in Paris.
Milan-Kortina: Svečanost u Italiji prikazana je kao povratak klasičnijim vrednostima: fokus na pejzažima, kulturnom nasleđu, dizajnu i mimohodu sportista, s porukom jedinstva, suživota i olimpijskog primirja. Kritičari su primetili da je milanska estetika bila manje ideološki nabojena i više usmerena na tradicionalne simbole i publici razumljive motive.
Stručne procene: Hugh Dugan, zagovornik Olimpijskog primirja i bivši američki diplomata, ocenio je da dve ceremonije oslikavaju suprotne filozofije: Pariz kao "maksimalistički, narativno vođen i eksperimentalni", a Milano kao "panoramski, vođen nasleđem i klasičan". Emma Schubart iz Henry Jackson Society istakla je da su izbori ceremonija refleksija šire kulturno-političke podele u Evropi, koju neki tumače kroz prizmu politika Emmanuela Macrona i Giorgie Meloni.
Širi kontekst: Incident u Parizu pokrenuo je nacionalnu debatu o granicama umetničkog izraza, simbolima i o tome šta publika očekuje od takvih svečanosti. Istovremeno, milanska ceremonija pokazala je da je moguće naglasiti tradicionalne i jedinstvene elemente bez snažnog političkog okvira. Dugan je takođe pokrenuo Indeks Poštovanja Primirja (Truce Compliance Index) kao alat za praćenje poštovanja ove olimpijske tradicije.
Kontrast ovih ceremonija ilustruje i širi trend: domaćini sve češće koriste otvaranja da projiciraju kulturni, estetski i ponekad politički identitet svoje zemlje — bilo kroz reinterpretaciju ili povratak tradiciji.
Pomozite nam da budemo bolji.
