Ekspo 2027 u Beogradu biće održan od 15. maja do 15. avgusta 2027. Slovenija je zvanično potvrdila učešće i odlučila da za manji paviljon izdvoji 3,3 miliona evra (737.600 € u 2026. i 2,58 miliona € u 2027.).
Mediji poput Mladine ističu političku dimenziju događaja zbog povezanosti s domaćom politikom, dok organizatori navode da je prijavljeno preko 130 država, čime Ekspo postaje značajan međunarodni susret.
Ekspo 2027 u Beogradu biće održan od 15. maja do 15. avgusta 2027. Radi se o specijalizovanom svetskom sajmu koji države koriste za predstavljanje kulture, inovacija i nacionalnih vizija budućnosti. Događaj je privukao znatnu međunarodnu pažnju i prijave velikog broja država.
Ljubljanski nedeljnik Mladina ocenjuje da Beogradski Ekspo nosi i snažnu političku konotaciju jer ga, kako navode, koristi za samopromociju srpski predsednik Aleksandar Vučić. U tekstu se podseća i na masovne proteste studenata i građana u Srbiji koji traju već više meseci, kao i na javne veze između Vučića i gradonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića.
Prelazak sa leve-centrističke vlade Roberta Goloba na vladu pod vođstvom Janeza Janše doveo je do promene tona u Ljubljani. Direktan poziv iz Beograda prenet je tokom posete Zorana Stevanovića, predsednika slovenskog parlamenta i lidera stranke Resnica (Istina). Nakon tog susreta, u slovenačkim institucijama donesena je odluka da Slovenija učestvuje na Ekspou.
Ministarstvo privrede, kojim rukovodi istaknuti Janšin saradnik Anže Logar, predložilo je učešće sa ukupnim budžetom od 3,3 miliona evra. U raspodeli je predviđeno 737.600 € za 2026. i 2,58 miliona € za 2027. godinu, što pokriva troškove paviljona, programa, organizacije i osoblja.
Mladina ukazuje da je ova odluka izazvala pažnju s obzirom na to da je Ministarstvo kulture privremeno obustavilo isplate korisnicima već odobrenih programa i najavilo moguće smanjenje sredstava do jeseni. To je u medijima predstavljeno kao kontrast između izdvajanja za Ekspo i ograničenja drugih kulturnih projekata.
Organizatori u Beogradu tvrde da su do sada prijavljene više od 130 država (po nekim izvorima i do 137), što bi oborilo rekord prethodne specijalizovane izložbe u Astani. Na listi prijavljenih nalaze se i države iz Evrope, Azije, Amerike i Afrike, a u pripremnim radnim sastancima učestvovali su i predstavnici vodećih svetskih privreda, uključujući SAD, Francusku i Španiju.
Dakle, i pored kritika koje Ekspo u nekim medijima opisuje kao skup „egzotičnih“ malih država, organizatori i veliki broj prijava ukazuju da će događaj imati širi međunarodni karakter i predstavljati međunacionalni susret privrede i kulture.
Zaključak: Slovenija je formalno potvrdila učešće i obezbedila sredstva za manji paviljon, ali politički kontekst i fiskalne odluke kod kuće ostavljaju pitanja o prioritetima i domaćim politikama koje prate ovu odluku.
Pomozite nam da budemo bolji.
