Istraživanje iz Kolumbije pokazuje da male rakovice u mangrovima akumuliraju mikroplastiku u koncentracijama 13 puta većim nego u sedimentu i da oko 15% čestica fragmentišu u njihovom digestivnom sistemu. Takva fragmentacija stvara nanoplastiku koja lakše ulazi u tkiva i hranidbeni lanac, potencijalno ugrožavajući morske plodove i ljudsko zdravlje. Preporučuju se mere smanjenja izloženosti pri konzumaciji plodova mora.
Male rakovice pretvaraju mikroplastiku u nanoplastiku — rizik za morske plodove i ljudsko zdravlje
lessydoang / Getty Images
Istraživanje sprovedeno u zagađenim mangrovskim šumama na severnoj obali Kolumbije pokazuje da fiddler rakovice (male rakovice) ne samo da unose mikroplastiku, već je i mehanički razbijaju na još sitnije fragmente — uključujući nanoplastiku koja je teže detektovati i koja može ući u hranidbeni lanac.
Ključni nalazi
Tim istraživača sa Universidad de Antioquia, University of Exeter i CEMarin (Bogota) objavio je rezultate u časopisu Global Change Biology nakon posmatranja populacije rakovica u mangrovima u mestu Turbo. Istraživanje je obuhvatilo pet parcela od po jednog kvadratnog metra, 95 rakovica i period od 66 dana tokom kojeg su naučnici pratili sudbinu fluorescentnih polietilenskih mikrosfera koje su postavili u sediment.
Glavni rezultati su:
- Rakovice su akumulirale mikroplastiku u koncentracijama 13 puta većim nego okolni sediment.
- Najviše čestica nađeno je u zadnjem crevu, digestivnim organima i škrgama.
- Otprilike 15% plastičnih čestica bilo je fizički fragmentisano u manjе delove unutar digestivnog sistema rakovica.
- Ženske jedinke su češće sadržale fragmentisane čestice nego mužjaci.
Zašto je to važno
Iako razgradnja plastike u manje komade može delovati korisno jer ubrzava uklanjanje velikih fragmenata iz okoline, stvaranje nanoplastike predstavlja novu pretnju: sitne čestice lakše prolaze kroz tkiva, teže se detektuju i brže šire kroz ekosistem. Nanoplastika može završiti u morskim plodovima koje ljudi konzumiraju, a postoje dokazi da mikro- i nanoplastika mogu uticati na digestivni, respiratorni i imuni sistem kod ljudi.
„Rezultati naglašavaju da živa bića nisu samo pasivni delovi morskog ekosistema već mogu pronalaziti načine da se nose sa hroničnim antropogenim pritiscima u skladu sa svojim evolutivnim istorijama“, izjavila je Daniela Díaz iz Universidad de Antioquia.
Autori napominju da studija nije utvrdila štetne efekte fragmentacije na same rakovice, već je fokus bila distribucija i fizička fragmentacija čestica.
Praktični saveti za potrošače
Iako nije moguće potpuno izbeći izloženost mikroplastici, sledeće mere mogu smanjiti rizik pri konzumaciji morskih plodova:
- Raznovrsnost u izboru morskih plodova — rotiranje između različitih vrsta smanjuje ponovljenu izloženost iz istog izvora.
- Pazite na školjkaše — dagnje, ostrige i mali škampi koji se jedu ceo mogu sadržati više čestica jer se digestivni trakt ne uklanja.
- Temeljno čišćenje ribe — uklanjanje creva i ispiranje trbušne šupljine može smanjiti koncentraciju plastike u organima koji se obično ne konzumiraju.
- Balansiranje ishrane — uključenje biljnih i kopnenih izvora proteina smanjuje ukupnu izloženost.
Ovo istraživanje podseća da mikroplastika nije samo problem estetske prirode već i kompleksan ekološki i zdravstveni izazov koji zahteva praćenje, smanjenje unošenja plastike u životnu sredinu i odgovorne potrošačke i regulatorne mere.
Pomozite nam da budemo bolji.
