Iranski studenti su u Teheranu ponovo skandirali protiv režima i sukobili se sa kontra‑grupama dok SAD pojačavaju vojno prisustvo u regionu kao pritisak u pregovorima o nuklearnom sporazumu.
Zvanični broj žrtava prema vlastima je preko 3.000, dok HRANA navodi više od 7.000 stradalih tokom gušenja prethodnih protesta.
Istovremeno se vode Omanom posredovani pregovori: iranski ministar najavljuje nacrt predloga u naredna dva‑tri dana, dok Vašington šalje nosače aviona i dodatne snage.
Iranski studenti ponovo su u subotu na univerzitetima u Teheranu uzvikivali anti‑režimske parole i sukobili se sa kontra‑grupama, u najnovijem talasu nezadovoljstva prema verskim rukovodstvima zemlje. Protesti se dešavaju istovremeno dok Sjedinjene Države pojačavaju vojno prisustvo u regionu kao pritisak u pregovorima o iranskom nuklearnom programu.
Skupovi na fakultetima, koje su pratile i lokalne i dijasporske medijske ekipe, usledili su nakon masovnog pokreta protesta prošlog meseca koji je ugušen silovitim obračunima vlasti. Izveštaji govore o hiljadama nastradalih: zvanične iranske vlasti priznaju više od 3.000 smrtnih slučajeva, dok organizacija HRANA beleži preko 7.000 žrtava.
Video snimci geolocirani u Teheranu prikazuju obračune na jednom od vodećih tehničkih univerziteta, a prisutni su povikali persijsku uzviknu "bi sharaf" (sramotan/bez časti). Snimci emitovani na persijsko‑jezičnoj televiziji Iran International takođe prikazuju velike grupe studenata na Sharif University of Technology koje skandiraju protiv vlasti.
Iranske vlasti u početku su priznavale legitimnost ekonomskih zahteva demonstranata, ali su, kako su protesti dobili otvoreno anti‑režimski karakter, optužile SAD i Izrael za podstrekivanje "nemira" i nasilja. Državni mediji su izvestili da je zamišljeni mirni skup studenata za sećanje na stradale narušen kada su neki učesnici počeli da viču parole poput "smrt diktatoru".
Dok vlasti tvrde da je nasilje podstaknutim spoljnim neprijateljima, nevladine organizacije i nezavisni izvori navode daleko veći broj ubijenih demonstranata nego što službene brojke prikazuju.
Istovremeno sa protestima, SAD i Iran su obnovili pregovore uz posredovanje Omana sa ciljem da postignu sporazum o nuklearnom programu. Međutim, Vašington je pojačao vojno prisustvo u regionu: poslao je nosač aviona USS Abraham Lincoln praćen flotom pratećih brodova, dok se druga nosačka grupa sa USS Gerald R. Ford kreće preko Mediterana; dodatno su premešteni borbeni avioni i pojačane kopnene protivvazdušne sposobnosti.
Iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi izjavio je da će, nakon poslednjeg kruga razgovora u Ženevi, Iran podneti nacrt predloga za sporazum „u naredna dva, tri dana“. Araghchi je takođe rekao da "američka strana nije tražila potpuno gašenje obogaćivanja" urana, što je u suprotnosti sa nekim izjavama američkih zvaničnika.
Araghchi: «U naredna dva, tri dana to će biti spremno.»
Predsednik Donald Trump je, prema izveštajima, zapretio posledicama ukoliko Teheran ne postigne dogovor u početnom roku od 10 dana, koji je potom produžen na 15 dana. Američki medij Axios je izvestio da SAD razmatraju mogućnost dogovora koji dopušta "malo, simbolično obogaćivanje" urana.
Tenzični miks unutrašnjih protesta i spoljnog vojnog pritiska povećava rizik od dalje eskalacije u regionu. Ako pregovori ne dovedu do kompromisa, diplomatsko zategnuće može da preraste u ozbiljnije incidente koji bi imali posledice po regionalnu bezbednost i globalno snabdevanje energijom.
Zaključak: Protesti studenata su pokazatelj dubokog unutrašnjeg nezadovoljstva u Iranu, dok istovremena vojna pojačanja SAD stvaraju dodatni pritisak na Teheran u ključnim pregovorima o nuklearnom programu.
Pomozite nam da budemo bolji.
