Predsednik Jakov Milatović podneo je Ustavnom sudu inicijativu protiv odredbi Zakona o Vojsci Crne Gore koje uređuju nadležnosti ministra odbrane i trajanje v.d. statusa na 18 meseci. Ministarstvo odbrane upozorava da bi prenos tih nadležnosti na Savet usporio hitne kadrovske odluke i narušio efikasnost lanca komande. Sporni članovi tumače se u svetlu Ustava i Zakona o VCG, a konačna odluka biće na Ustavnom sudu. Dok traje postupak, aktuelne procedure ostaju na snazi, ali se očekuje pojačana javna i stručna rasprava.
Sukob oko vrha vojske u Crnoj Gori: Milatović osporava nadležnosti ministra i ograničenje v.d. na 18 meseci
Getty © Murat Sengul/Anadolu
Sukob oko upravljanja Vojskom Crne Gore nastavlja se nakon što je predsednik Jakov Milatović Ustavnom sudu podneo inicijativu za ocenu ustavnosti više odredbi Zakona o Vojsci Crne Gore. U centru spora su nadležnosti ministra odbrane, posebno pravo da određuje vršioce dužnosti (v.d.) na mestima oficira i podoficira, kao i član 103 st. 2 i 5 koji ograničava trajanje v.d. statusa na najviše 18 meseci.
Stav predsednika: Milatović tvrdi da osporene odredbe direktno kontradiraju Ustavu, navodeći da Ustav jasno definiše nadležnosti Skupštine, predsednika i Saveta za odbranu i bezbednost u pitanjima komandovanja i imenovanja u vojsci. Po njegovom tumačenju, Savet i vrhovna komanda imaju ovlašćenja koja se ne mogu prebacivati na ministra na način kako je to predviđeno spornim odredbama.
Stav Ministarstva odbrane: Ministarstvo odgovara da bi ukidanje ministarske nadležnosti za određivanje v.d. oficira i prenos te ovlašćenja na Savet usporilo donošenje hitnih kadrovskih odluka potrebnih za funkcionisanje službe. Iz Ministarstva podsećaju da Ustav definiše nadležnosti Saveta za odbranu i bezbednost, ali i da Zakon o Vojsci Crne Gore precizno uređuje ulogu ministra i procedure, pri čemu ministar preko sekretara Saveta predlaže kadrovske odluke Savetu, a ne preuzima direktno njegove nadležnosti.
Pravne i praktične implikacije: Spor se tiče ne samo pravne definicije ovlašćenja već i operativne efikasnosti — pitanje je da li će promene procedura usporiti reakcije u kritičnim trenucima i kako će to uticati na lanac komande. Ustavni sud je nadležan da odluči o meritumu inicijative, pa se očekuje pravno tumačenje koje može potvrditi postojeće rešenje, promeniti ga ili jasno razgraničiti nadležnosti između ministra, Saveta i vrhovne komande.
Šta sledi: Nakon podnošenja inicijative, sled događaja zavisi od procedura Ustavnog suda — moguće su javne rasprave i mišljenja relevantnih pravnih i vojnih tela. Dok traje postupak, aktuelne procedure ostaju na snazi, ali politički i institucionalni pritisci mogu pojačati potrebu za bržim zakonskim ili podzakonskim pojašnjenjima.
Pomozite nam da budemo bolji.
