Australska studija UNSW i ANU sa 125 učesnika pokazuje da ljudi precenjuju svoju sposobnost da razlikuju prave od AI‑generisanih lica. Napredni AI sistemi sada proizvode lica bez ranijih očiglednih artefakata — često su previše simetrična i "prosečna". "Super recognisers" su samo neznatno uspešniji od proseka. Istraživači upozoravaju da to povećava rizik od prevara i pozivaju na dodatne provere identiteta u digitalnoj komunikaciji.
Studija: Ljudi Precenjuju Sposobnost Da Prepoznaju AI‑Generisana Lica
Gone are the give-away glitches like strange hair and 12 fingers. The AI-generated photos of faces, increasingly seen on social media, are better than ever and even fooling experts. Elisa Schu/dpa
Kako prevarantske šeme zasnovane na veštačkoj inteligenciji postaju sve češće, novo istraživanje pokazuje da većina ljudi previše veruje u svoju sposobnost da razlikuje prave ljudske fotografije od onih koje je napravio AI. Studiju su sproveli University of New South Wales (UNSW) i Australian National University (ANU), a u njoj je učestvovalo 125 ispitanika, među kojima su bili i pojedinci odabrani zbog svoje izuzetne sposobnosti prepoznavanja lica.
Glavni nalazi
Istraživači su utvrdili da su mnogi ispitanici imali "zastarela" očekivanja o tome kako AI greši pri generisanju lica — ranije su se na primer primetni artefakti poput neobične kose ili previše glatkih crta lica često koristili kao znakovi lažnog profila. Međutim, napredak u tehnologiji doveo je do toga da moderna AI‑generisana lica izgledaju izuzetno verodostojno.
Takozvani "super recognisers" pokazali su se samo neznatno boljim od prosečnih ispitanika u otkrivanju AI‑lica, dok je opšti nivo tačnosti daleko ispod samopouzdanja koje su ljudi iskazivali.
"Ljudi su često veoma sigurni da mogu da prepoznaju AI‑generisano lice — čak i kada njihova stvarna uspešnost to ne podržava," rekao je James Dunn iz UNSW.
Šta odlikuje napredna AI lica
Umesto očiglednih grešaka, najmodernija AI lica odaju se po tome što su "previše ispravna": veoma simetrična, pravilnih proporcija i statistički tipična. Kako je istakla Amy Dawel iz ANU, problem nije što ta lica sadrže bizarne greške, već što izgledaju izuzetno prosečno — što može zavarati i oprezne korisnike.
Implikacije i preporuke
Istraživači upozoravaju da kombinacija teško uočljivih lažnih identiteta i pogrešno usmerenog samopouzdanja može povećati ranjivost građana i organizacija na prevare, krađu identiteta i druge zloupotrebe. Preporuka je da se, umesto traženja očiglednih grešaka, obratimo pažnju na kontekst i dodatne provere identiteta (verifikacija izvora, dvosmerna provera, metapodaci slike i slično).
Rad je objavljen u British Journal of Psychology u februaru.
Pomozite nam da budemo bolji.
