Orbitalna utrka na arktičkom severu: Esrange iz Kirune cilja prvo lansiranje satelita

U 04:00 na snežnom brdu u švedskoj Laponiji, oko 200 km severno od Arktičkog kruga, odbrojavanje se prolomi preko razglasa: „Tri, dva, jedan.” Raketa se podiže sa lansirne rampe, probija noćno nebo i osvetljava dolinu ispod dok se nekoliko trenutaka kasnije uključuje drugi raketni motor.

Nalazimo se u Esrange Space Centre blizu Kirune, koje upravlja Swedish Space Corporation (SSC). Od 1960-ih sa te lokacije je lansirano više od 600 raketa — većinom suborbitalnih misija namenjenih naučnim eksperimentima i testiranju tehnologija za svemir.

Raketa koju smo pratili, nazvana Mapheus i razvijena u saradnji sa naučnicima iz nemačkog aeronautičkog centra, ostvarila je let od 14 minuta, izašla iz atmosfere i dostigla približno 260 km visine. Tokom leta je obezbedila nekoliko minuta mikrogravitacije za eksperimente iz oblasti biologije, materijala i fizičkih procesa.

Esrange is building infrastructure to host Firefly's orbital rocket [Firefly Aerospace/Trevor Mahlmann]

Prelazak ka orbitalnim lansiranjima

Iako je Esrange decenijama bio centar suborbitalnih testova, centar je u poslednje vreme postao kandidat za orbitalna lansiranja. Nova lansirna platforma otvorena je početkom 2023. godine, ali je operativni start bio praćen tehničkim i administrativnim kašnjenjima.

„U roku od par godina očekujemo prvo lansiranje satelita odavde”, kaže Mattias Abrahamsson, direktor razvoja poslovanja u SSC-u. Dva glavna komercijalna klijenta koja planiraju lansiranja iz severne Švedske su južnokorejski Perigee i američka kompanija Firefly; Firefly je prošle godine bila povezana s misijom ka Mesecu.

„Sada gradimo dodatnu infrastrukturu specifičnu za Firefly-ev Alpha: drugačiji sistemi dotoka goriva, bezbednosne mere i postupci za rukovanje naprednom tehnologijom”, objašnjava Katarina Lahti iz SSC-evog odeljenja za orbitalna lansiranja i testiranje.

Norway's Andøya Spaceport, is now the European frontrunner [ISAR]

Testovi, partnerstva i bezbednosni sporazumi

Esrange je takođe domaćin prizemnih testova za Themis — evropski demonstrator za višekratnu upotrebu — i testiranja motora za nemački start-up Isar Aerospace. Potpisivanje sporazuma o tehnološkoj zaštiti između SAD i Švedske omogućilo je američkim kompanijama da lakše dopreme naprednu tehnologiju i opremu u Švedsku, što je značajan korak za industrijsku saradnju.

Panorama evropskih svemirskih luka

Potražnja za internet konekcijom, komunikacijama i mapiranjem dovela je do naglog rasta broja satelita u orbiti: danas ih je oko 10.000, a planovi predviđaju 40.000–50.000 u narednim godinama, uz projekcije koje govore o stotinama hiljada tokom 2030-ih. To privlači komercijalne igrače i podstiče projekte svemirskih luka širom Evrope — od Azora (Santa Maria) i norveškog Andøya, do SaxaVorda na Šetlandskim ostrvima i planova za lansiranje sa broda u Severnom moru.

Ipak, tržište je surovo: neki poduhvati su već propali — primeri su Virgin Orbit i škotski Orbex — što podseća da pored tehnologije presudnu ulogu igraju finansijska stabilnost i tržišni uslovi.

ESA's Ariane 6 rocket takes off from the Kourou base in French Guiana [ESA/M. Pédoussaut]

Geopolitika i strateška autonomija

Promene u globalnoj bezbednosnoj situaciji primorale su evropske lidere da ubrzaju rad na sopstvenim kapacitetima lansiranja. Esrange i drugi evropski centri mogu da skrate logistiku i omogućе bržu zamenu kritičnih satelita u kriznim situacijama — argument koji mnogi ističu kao deo jačanja odbrambenih kapaciteta Evrope.

„Moramo imati kapacitet u Evropi da to radimo nezavisno”, navodi Abrahamsson, dodajući da razvoj svemirskih luka na evropskom tlu povećava otpornost i samostalnost.

Trenutno ESA-ini objekti u Kourou (Francuska Gvajana) mogu izvesti ograničen broj lansiranja godišnje, dok Evropa istovremeno zavisi od američkih i drugih međunarodnih kapaciteta. Nedavno lansiranje Ariane 6 iz Kourou pokazuje da Evropa poseduje inženjerske kapacitete, ali je ulaganje i dalje manje nego u SAD, pa je tempo razvoja intenzivan.

Zaključak

Esrange se iz statusa centra za suborbitalne eksperimente brzo transformiše u ključnu evropsku lokaciju za orbitalna lansiranja. Uspon komercijalnih kompanija, strateški sporazumi i rastuća potražnja za satelitima čine sever Evrope jednim od glavnih frontova nove svemirske trke — ali fiskalni rizici, tehnički izazovi i intenzivna konkurencija i dalje određuju ishod.