Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju koja potvrđuje teritorijalni integritet Ukrajine i poziva na hitno, bezuslovno primirje. Rezultat glasanja bio je 107 za, 12 protiv i 51 suzdržano — među njima i SAD, koje su tražile odvojeno glasanje o pitanjima teritorije. Ukrajinski zvaničnici traže pojačan pritisak na Rusiju, sekundarne sankcije i hitnu isporuku protivvazdušne odbrane, uz zahtev za garancije bezbednosti od SAD i EU.
UN Usvojio Rezoluciju Za Ukrajinu, SAD Suzdržane — 107 Za, 51 Suzdržano
The UN General Assembly passed a resolution saying it was committed to 'the sovereignty, independence, unity and territorial integrity of Ukraine' (Leonardo Munoz)(Leonardo Munoz/AFP/AFP)
Generalna skupština Ujedinjenih nacija u utorak je usvojila rezoluciju kojom potvrđuje opredeljenost za „suverenitet, nezavisnost, jedinstvo i teritorijalni integritet Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica“ i poziva na hitno i bezuslovno primirje.
Rezolucija je prihvaćena rezultatima glasanja: 107 zemalja za, 12 protiv i 51 suzdržano — među njima i Sjedinjene Države.
Američka delegacija je predložila da se odvojeno glasa o odredbama koje se odnose na teritorijalni integritet i međunarodno pravo, ali je taj predlog odbijen.
Pozadina i reakcije
Nakon prelaska iz administracije Džoa Bajdena u administraciju Donalda Trampa, posmatrači beleže značajno ohladnjenje bezrezervne američke podrške Ukrajini. Tramp je ponovo uspostavio diplomatske kontakte sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a Vašington je, prema izveštajima, u nekoliko navrata zauzeo uzdržaniji stav prema osudi ruske invazije iz 2022. godine.
Američka zamenica stalne predstavnice u UN Tammy Bruce pozdravila je apel za prekid vatre, ali je upozorila da rezolucija sadrži „jezik koji bi mogao da odvlači pažnju" od diplomatskih napora, ne precizirajući na šta tačno misli.
I dok su lideri G7, uključujući i Trampa, u saopštenju ponovo potvrdili „nepokolebljivu podršku Ukrajini“, diplomatski koraci su izazvali neslaganja među saveznicima.
Mesec dana nakon povratka Trampa u januaru 2025., SAD su glasale protiv jedne rezolucije Generalne skupštine koja je pozivala na „pravedan i trajan mir“. Kasnije je američka delegacija u Savetu bezbednosti podržala ruski nacrt rezolucije koji je pozivao na mir, ali je u njemu izostalo pominjanje teritorijalnog integriteta Ukrajine — potez koji je izazvao ogorčenje evropskih saveznika. Pre toga je rad Saveta bezbednosti bio onemogućen učestalim korišćenjem ruskog veta.
Reakcije zvanica
„Uprkos mirovnim naporima koje predvode SAD i koje podržava Evropa, Rusija i dalje ne pokazuje istinsku volju da prekine ovu agresiju,“ izjavila je zamenica ministarke inostranih poslova Ukrajine Mariana Betsa.
Ruska zamenica ambasadora Anna Evstigneeva uzvratila je da bi Ukrajina trebalo da se usredsredi na diplomatiju „umesto pokretanja još jednog politizovanog glasanja”.
U Vašingtonu, ukrajinska ambasadorka u SAD Olga Stefanishyna apelovala je na američku administraciju da pojača pritisak na Rusiju. Pozvala je američke zakonodavce da razmotre uvođenje tarifa i sekundarnih sankcija protiv zemalja koje posluju sa Rusijom kako bi se smanjio ruski kapacitet da finansira rat.
Stefanishyna je takođe istakla hitnu potrebu Ukrajine za protivvazdušnom odbranom, dok Rusija intenzivira napade na civile i ključnu infrastrukturu tokom zime. Naglasila je da, iako je prerano očekivati skor sporazum, svako buduće rešenje mora da uključi snažne bezbednosne garancije od SAD i EU.
Dok traje diplomatski proces, pitanja o obuhvatu i formulacijama tekstova rezolucija ostaju ključna za koordinaciju međunarodne podrške Ukrajini.
Pomozite nam da budemo bolji.
